Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi

Хе - УВО де | (000)

(С друге стране, било је и покуде, и то јаке, _али и она сведочи о нарочитом утиску који је књига произвела. Прва која је дошла била је из Хаџићева круга, и њу је писао Светозар Милетић, потоњи познати политичар, тада ђак у Пожуну. Милетић је обожавао Хаџића, који му је био добротвор док је Милетић био ђак; једанпут га је поредио чак са Тетеом; „Како вас.. својсшва ваша Гешеу приближују..“, пише он Хаџићу 14 септембра 1854. У зиму 1847 био је чувени сабор у Пожуну, и Хаџић. је био посланик новосадски на њему; Милетић је дакле био у то време с њим лично, Кад су се појавиле Бранкове Песме, Хаџићу наравно није било право. Али није ни Милетићу. Јер прво, нападнут му је лобротвор и идол, после, ни онај искључиво српски тон Бранков није му вероватно био по вољи (Ми"летић је тад „славјанствовао“); најпосле, можда му је и лично било криво. Он је и сам већ тада био "некакав песник. Још као „поезије слушатељ , као тимназиалац новосадски, штампао је једну Еклољу у стиху, у част свога директора гимназије (1844). Баш пред излазак Бранкове књиге изашла је Славјанка (1847), под његовим уредништвом, и донела његову велику славјанску“ алегорију Спасову ноћ којом се он надао испасти први песник у то доба. И сад одједанпут долази Бранко да му ту песничку славу помрачи! Сувише, Бранко је у нападима Пуша циљао на честитку коју је пожунска „младеж“ послала Хаџићу, а стихове те честитке по свој прилици је сам Милетић састављао, или бар имао удела у састављању, У Драгољубу) за 1845

#) Овај забавник Павловићев имао је веза са пожнуском омладином. П. Поповић Шапчанин штампао је ту (Драгољуо за 1846) своју приповетку“ Чешира каранфила, и;претплатио се на тај забавник, и он, „и учећи сеу Пожуну његови другови“. Инициали „С. Ме. могу значити и Симу Милутиновића, који је у Драгољубу за 1846 такође сарадник (дао је две песме); ме: ђутим, горње две песме и песму у прози не налазим ни у А. Гавриловића издању Милутиновићевих песама ни у Њ. Ђорђерића раду о Милутиновићу, као песме овог песника.