Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi

(1 7 ПРВА КЊИГА ПЕСАМА ХС

налазим две песме — Пчела и девојка и Ружа и девојка — (и трећу у прози: Ружица) с потписом „С. М.“, ако су оне његове, он се морао љутити што је Бранко и ту књигу ошинуо у Пушу. (Све је то, наравно, било довољан разлог да Хаџић и Милетић реагирају на књигу новог песника, Хаџић, наравно, неће то чинити у своје име; он није ни

Даничићу одговарао на Раш који је изашао два три.

месеца раније; и Даничић и Бранко сувише су деца да их овај ветеран, стари „Гете“, удостоји сматрати за противнике, Али може Милетић, Са својим друтовима, међу којима ужива велики углед, он може одговорити Бранку у име „младежи српске у Пожуну , као што је с њима заједно честитао раније Хаџићу. Како је Бранко посветио своју књигу „српској омладини", то се „омладина“ може оградити од те посвете: „њој право остаје посвету, ако јој“ се не допада; не примити“, како баш сам Милетић каже том приликом. И Милетић је доиста послао у име пожунске младежи једну „ограду“ која је штампана у Српском Народном лисшу Павловића, (15 фебр. 1648), уредник је и сам морао бити киван на песника Пуша и Нашписа. Тако је, мислим, постала она чувена (рада. Она се, истина, уздржава од критике самих песама и задржава више на протесту што је Бранко „на све што је српско хулу · бацио“, али је пакосна, и говори о „нечисшим пословима“ (курсив је у оригиналу) _ којима тобож Бранко служи. Поштени Јован Ђорђевић, који је

сав био на страни Бранковој, сав се узбунио про-

тив ње, У писму које пише Милетићу 10 фебруара 1848 — писмо је један од најречитијих састава његових — он каже најпре: „ја знам да сити у гра-

ЗА

ђењу те ограде раг5 тата, дане речем тагила или пл

глиса“, а после јако протестује и назива огрдом, Милетић је и даље остајао при своме, и не само одговарајући Ђорђевићу у писму — у одговору каже: „само се дело његово (Бранково) грди“ — него и иначе, Како је баш у то време (децембра 1847) умро Павле Поповић, Шапчанин, — брат Милорада Шап-

> - 5 Ма

–