Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi

ха звад _____-

чанина — друг ла иве и главни песник С лав= _ јанке, Милетић му је одржао једно надгробно „нохвално слово“ и ту га назвао „исшиншшо »ениалним песником“. Истина, тај тако гениални песник у једном ел својих главних спевова (Спасенија), кад хоће да покаже свој патриотски оптимизам п веру у народ, каже: миштољи се српски гениј“, али то је Милетићу било свеједно: главно му је било да рекне да је Поповић тај „истинито гениални песник а не Бранко, _ -

У Милетића дошли су и други. Као одговор ва Даничићев приказ изађе убрзо (21 фебруара 1848) у Подунавци једна опширна критика. Бранкових песама. у је писао Јован Стејић, и она је врло неинтелигентна. Што је реакционарна по нде„јама, што је љутита на критику Пуша, то су ствари које се дају још како тако разумети. Али кад се у њој каже: „каква разлика између Славјанке српске младежи и Песама г. Бранка Радичевића!“, и, на_равно, мисли да разлика иде на корист прве књиге, „онда је јасно да је њен писац далеко од сваке спо-. собности да цени поезију. Много је паметнија критика која је, изашла 19 фебруара 1848 у Просвешним_ новинама београдским и коју је вероватно писао Ђорђе Малетић, И она је, наравно, у идејама консервативних кругова, али !) она те идеје развија _ интелигентније него Стејићева, и 2) она у суштини, и према приликама, доста правилно оцењује Бранкову поезију. Она је препуна похвала за Ђачки: расшанан и што осуђује то је Пуш. „Није тај круг (тј, „круг“ Пуша) за те, песмотворче.. — на она с извесном топлином и погађајући у главном врати се натраг у своје гајеве (тј. у Бачки растанак и слачно)..; пак ће се род с тобом некад поносити, и некад ће ти потомство благодарно име спомињати“

На те критике Бранко ништа није олова рао.

(Он се ту понашао као добро васпитан млад човек. и Е разуме шта су права и обичаји критике. Од. га нам ни иначе — у писмима нпр, — није остала. забележена ни једна реч његова властита суда с