Pesme i drame / Milutin Bojić

-90

МИА ОНЕЈИЋ

Обојици нам бол набора лица.

Слична је судба, но с другим свршетком: Твој мучен народ поздравља врбица,

А мој награђен би Великим Петком!“

ИМ изгуби се у том светлом часу Утонув негде у зелена недра,

А пучином се мрка сенка расу Чемпреса шумног, маслине и кедра.

И Монарх Седи те ноћи румене Чуо је, како са горе га свете Трубама горде поздрављају чете И дижу, као фаланге збијене,

Заставе старе, кроз крв пронесене.

1916.

СВЕТИЊЕ

Дајте ми први грумен земље свете, Да амајлија буде ми од зала,

Да око њега злато се оплете,

Да алем буде победног кимвала!

Дајте ми прву кап светог кладенца, Да њоме видам бол дубок и велик, Да њом мирошем првога младенца, Што часних звона покренуће челик!

Дајте ми први цвет са мојих њива, Да, пољупцима и сузом орошен, Остане вечит, и снага му жива Васкрсне дахом гек један покошен!

Дајте ми први зрак светог видика, Да њим разгоним мрак облака стравних,

„Дајте ми први звук светих звоника, Да њим заглушим запевке кукавних!