Pesme i drame / Milutin Bojić

ПЕСМЕ 98

Стојте галије царске! Буктиње нек утрну, Веслање умре хујно, ~

СА кад опело свршим, клизите у ноћ црну Побожно и нечујно.

Јер хоћу да влада бескрајна тишина СИ да мртви чују хук борбене лаве, _ Како врућим кључем крв пенуша њина > У деци'што кликћу под окриљем славе.

Јер тамо, далеко, поприште се зари Овом истом крвљу што овде почива: Овде изнад оца покој господари, Тамо изнад сина повесница бива.

Зато хоћу мира, да опело служим

Без речи, без суза и уздаха меких,

Да мирис тамјана и дах праха здружим Уз тутњаву муклу добоша далеких.

Стојте, галије царске! У име свесне поште -Клизите тихим ходом.

Опело држим, какво не виде небо јоште Над овом светом водом!

„ „з

1917.

НЕРАНЏИН ЦВЕТ.

(, неранџин цвете мирисни и бели, И ми смо женици стигли из далека. Царске твоје ките судба чам додели, Јер невеста жудно на жалу нас чека.

(, неранџин цвете, окити нам чела! Нисмо за плач дошли ни за покајање, Нити нас је судба за робље довела. Младенци смо, што су дошли на венчање!