Pesme i drame / Milutin Bojić

ПЕСМЕ 97

Буди горд на доба орјашко, кад стара Јауче колевка, где се дробе мрави, И чека да Господ с маслином се јави У гвозденој мори очајног разгара.

Буди горд у ове ноћи мучког лова,

Што те судба позва, да, сред страшног чина, Одиграш улогу распетога сина

И препричаш повест неклонулог Јова.

Буди горд, што тобом трне олуј сморен, Што судбину твоју реч највећа прати: Кад се све добија, све се мора дати, Јер губитком раја свет је среће створен.

Буди горд, годишта што ти име носе, Што на твом ће гробу унук ведар снити. А теби ореол најлепши ће бити Е Твоје у борбама оседеле косе.

1917.

ТУЂОЈ КРВИ

Са северних жала, где кроз сумор магле Звони ведра песма слободнога џина,

Ви сте дошли југу, где се врбе сагле, Где плавило неба мути туга њина.

О, ви што с далеких долазите страна, Радознало у нас упирете очи,

Да ли знате јаук гора и пољана

И о чему наше црно тле сведочи»

Ви под сурим небом осмеха сте пуни, А нас под ведрином скрите сузе гуше, Нас који за украс вашој моћној круни Нисмо могли дати ништа — него душе.

И ми зато данас побожно и мукло, Збуњени жртвама, погнули смо главе, Ми, стражари, које проклество је тукло На друму којим се светови крваве.

Песме 7