Pesme i drame / Milutin Bojić

128 М. БОЈИЋ

О како је пуна амбиза и страсти.

У том врућем оку к'о цвет живот вене,

У очима тим се мрак поноћи стере,

Прах звезда, кроз који сјај смарагда продре, У њима се блиста сјај греха и вере,

Право у смрт вуку те зенице модре.

Из њих струји песма чежње увек здраве, Модро зелен отров у њима се точи,

И блистају горде рушевине славе.

(О, дај ми да тонем у те вруће очи!

Данило хладно (ООслепљене биће.

Симонида Ова реч је згране. Она ћути и гледа, не разумевајући све

Данило псто Вечерас.

Симонида прибрала се

Авај! Спаса! (нагло) Не, не, лаж је..

Данпло сурово Истина је гола.

Симонида благо Иди, моли, спаси снагом свога гласа.

Данило Као кип стоји пред њом. Гледа је оштро. Нећу. Симонида решава се

Ти си жељан епископска стола2 Доведи га да му пијем поглед свежи, Епископством то ће теби да се плати.