Pisci i knjige IV

СРБИЈА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ ПЦ

јачи духовни и књижевни живот у земљи. У Крагујевцу се приређује прво целокупно издање списа Доситеја Обрадовића; у Србији се јављају алманаси као Забавник, Голубица п Уранија и часописи као Подунавка. Србија већ прибира српске писце ван Србије, Војвођане као Јован От. Поповић, Јован Хаџић, Ђорђе Малетић, Босанце као Сима Милутиновић Сарајлија, Далматинце као Матија Бан. Србија је дотле играла само пасивну улогу

у књижевном животу српскога народа. Први писац који је Србији намењивао нарочиту улогу у животу српскога народа био је Вук Караџић, који се, 1814, на својој Писменици сербскаго језика, потписао : „Вук Отефановић Сербијанац“. · Још у првом почетку свога рада он је у српском народу видео две силе: једну, тако рећи центрифугалну, на лериферији срлскога народа, међу исељеницима српским у Угарској и Хрватској, где је материјална и опште духовна култура: виша, али где је чисти народни дух клонуо и где карактеристичне народне особине бледе; с друге стране, у југозападним крајевима. српским, међу Србима у Србији, Босни, Херцеговини и Црној Гори, у центру српскога народа, видео је центрипеталну силу, мању културу, али живљи народни дух, чистију народну душу, већу етничку и духовну свежипу. И на место угарског Српетва, које је дотле једино др-