Pisci i knjige IV

8 писци И КЊИГЕ жало српску књижевност, он ставља балканско Српство, Србију, Босну и Херцеговину. И он „човјек од народа“, како се сам називао, уноси у српску књижевност свој матерњи језик, језик Западне Србије, И док су „славено-сербски списатељи“ подсмешљиво говорили о „Сербији под Турском“ и о њеном „говедарском језику“, „херо-шијачком“ језику, како је писао Јоаким Вујић, Караџић је од тога језика направио књижевни језик српски. |

. Караџић, самоникла појава, јавио се у српској књижевности на педесет година пре но "што је Србија ушла у књижевни живот српски. Тек од четрдесетих година, јавља се у Србији прво колено школованих домаћих синова, као што су Љубомир П. Ненадовић и Јован Илић, и други „слушатељи философије“, учеНици „поетике“ и „правитељетвени питомци“. „Лицеј“, релативно добро уређен, почиње стварати домаћу интелигенцију; држава питомце, а имућне породице своју децу. почињу слати на университете у Немачку и у Француску. Како су те младе снаге почеле притицати у земљу, извесно је да би се још педесетих година прошлога века осетио много већи, живљи и плодоноснији рад но што је био у Друштву Србске Словесности пи око Шумадинке Љубомира Ненадовића. Али реакција и њена сурова цензура, која је у Србији, као и у целој Ев-