Pisci i knjige IV

СРБИЈА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 9

ропи владала у то доба, спутавала је веће књижевно напредовање.

Од 1858 године, када су либерални елементи са променом династије очупали и нешто грађанских слобода, у исто доба када је нови уставни живот завладао и у Аустрији, у Орбији се јавља знатан напредак на свим пољима. Школе се умножавају, листови и књиге се јављају у све већем броју. Србија, која је пола века била под духовном хегемонијом Српства у Угарској, поступно узима у своје руке не само политичко но и културно водство у српском народу. За љубав поетизоване идеалне Црне Горе, наши романтичари нису много марили за Србију, и врло често су били неправични према њој. Али, са експансивном животном снагом, са богатим резервоаром интелигенције, она се без престанка дизала. „На омладинским скупштинама у Војводини, вепи Лаза. Костић, вазда су прву реч имали Шумадинци, нарочито социолог Владимир Јоваповић и социјалиста Оветозар Марковић“. Већ 1868, од 268 књига колико се те године појавило у целој српеско-хрватској књижевности, 126 су штампане у Београду, (и ако је то била година великог политичког потреса у Србији), 68 у Загребу, 47 у Новом Саду. Од 1869 до 1872 изишло је у целој српско-хрватској књижевности 1174 разна спшса, од којих је 568