Pisci i knjige IV

ПРВЕ СРПСКЕ ПРЕДСТАВЕ 23

Комад су играли сами ђаци, пред црквеним великодостојницима и грађанима карловачким. Ти ђаци су били монаси и ђакони, махом младићи, али међу њима је било и зрелих људи од четрдесет година. Они су приказивали не само историјске личности, но и митолошке фигуре, Марса, Минерву, Белону, и алегоричне личности, симболизоване врлине и пороке, Совјест, Благочастије, Славољубије, Сластољубије, Вражду, Очајаније, и тако даље.

То је била прва представа у Карловцима, и гледаоци су били усхићени, и поред сувог и скроз апстрактног садржаја трагедије, и поред тврдих и угластих стихова којима је писана, и поред руско-словенског језика који се тада тек почео ширити међу Србима. Једини од очевидаца који је писао о тој представи био је Јован Рајић. Као једанаестогодишњи ђачић он је гутао представу великих богесловаца, комад је својеручно преписао, и како сам вели, често и као зрео човек и старац „увеселенија ради“ читао га.

По свој прилици да то није била једина, представа карловачких ђака. У једном рачуну из 1740, поднетом митрополиту Арсенију ТУ Шакебенти, који се чува у Митрополијској Архиви у Карловцима, помињу се, међу осталим стварима набављеним за школу, извесни предмети који несумњиво подсећају на неку ђачку