Pisci i knjige IV

24 ПИСЦИ И КЊИГЕ

позоришну представу каквог побожног комада. У том нашем најстаријем „требовању“ помињу се и ови предмети: „за крила флиспапира и брашно ва лепљење 12 н.“, „Немици што је правила венце от цвећа 10 н.“ „за златне артије и дебеле артије 12 н.“, „за клобук 36 н.“, „што је Немац оправио и нову кожу метнуо на бубањ“, „за херпутер, помаду, киту, ва друго крило паки на Вознесеније Христово, за копље иконописца, што је златио и бојадисао зеленом бојом 1ф 25 н.“, и тако даљел

После тога гардеробског рачуна ми немамо сачуваних спомена о српским представама све до пред краја ХУШ века. 1787 године, у Великом Бечкереку, приређивао је са својим ђацима позоришне представе месни учитељ Марко Јелисејић, иначе један од наших најстаријих позоришних писаца“. У то доба великог духовнога напретка код Срба буди сем интерес за право, световно позориште, за праву књижевну драму. Доситеј Обрадовић преводи Дамона од „остроумног и премудрог Лесинга“, и помиње Молиера и његове „остроумне и

1 Радослав М. Грујић: Српске школе (од 1718 до 1789 године). Прилог културној историји српскога народа. Београд, 1908; стр. 180—187.

2 Антоније Хаџић: Постанак и развитак српског народног позоришта (Летонис Матице Српске, 1887, књ. 151, стр. 91—92).