Pisci i knjige IV

44 ПИСЦИ И КЊИГЕ

Збогом, мили. Збогом, мила! Последње нам речи бише, Кад ми Ленке моје нема, Нек п песме нема више.

Сва та ултра-субјективна лирика морала је разочарати Малетића. У тим стиховима можда ће бити и грубље еротике и наивнога изражавања, али оне имају нечега дубоко искренога, болно страснога, и ко зна, када личност Васе Живковића и цело његово доба добије у будућности више перспективне величине, када дођу поколења која ће занимати књижевна психологија, нарочито психологија увек занимљиве романтичарске душе, ко зна да се у тој љубавној историји једнога панчевачког попе и старинског „љубопевца“ неће наћи извесне трагике и величине; “

=

Као и сви наши људи тога времена, Васа Живковић је „родољубац“, п то више Орбин но „Славјан“. Он је човек од рада. Србској Слози Банатској он је душа; пред 1848 он је био један од оних људи који су стварали један снажан српски покрет у родољубивој пи усталачкој граничарској вароши Панчеву, тако да су Панчево и Нови Сад за дуго време биле најнапреднији и најактивнији српски центри у Јужној Угарској. У борбама шездесетих и