Pisci i knjige IV

НИКАНОР ГРУЈИЋ | О

на „виспрено“ писање његово. Било је од интереса показати Грујића, доброга латиниста, који је умешно руковао класичним равмером, који се до гроба, нешто детињасто, хвалио својим ђачким успесима у латинским орациЈама и еглогама, писца старинске и сентименталке Где Фрушка Гора у Дунав силавги, како лепо разуме и осећа народну поезију, п већ 1846 пева:

На сној гори високој,

На овом пољу широком

Босиље расте китњасто,..

Исто тако ваља нагласити како овај Србин из једне српске оазе у Барањи, где се од туђинства отима 10—12.000 српских душа, пише српски као да је из Јадра или из Херцеговине:

И горе су данас наше пуне радости; И у гори данас тице лепше певају; И тицама с' одзивају брда јасније; И потоци данас долом лепше жуборе; И стада су веселија данас по пољу.

Грујећ је педесетих година био важна личкост тадашње српске књижевности, и на њега су се увек полагале велике наде. Ђорђе Малетић писао. му је': „Буди достојан пријемник Мушицкога С Мушицким паде наша дидактичка

' каа Јидохдађепаке Акадетпје, стр. 107. Навод Г. Магарашевића, 4“