Pisci i knjige IV

22 ПИСЦИ И КЊИГЕ

поезија, коју се залуд трудио оживети покојни Поповић у његову Даворју. Поврати нам дакле ти дидактичну поезију у целој њеној красоти. Витештва за тебе доста, кудгод се окренеш“. И сва песничка еволуција Грујића ишла је ка дидактици, педагогији и богословљу. После. ђачких љубавних п веселих песама о драгој, луди и вину, дошле су песме родољубиве које су предсказивале буру од 1848, после њих политичке алегорије у Седмици, где се жалила. судбина Војводине и жигосали „европски драматурги“ који су је саранили; затим патриотеко-религиозни спев Св. Сава, један од ретких епа наше књижевности, пун моралних рефлексија и националнога осећања, писан тромим стилом, али искићен лепим народним речима. Најзад песник завршује преводима моралних прича за младе девојке и пастирским поукама повереном му стаду из живота светих угодника божјих.

Исто тако као песник, Грујић би се дао истаћи и као говорник. Треба читати његове говоре из 1848, на мајској скупштини у Карловцима и на Словенском Конгресу у Прагу, његов чувени панегирик патријарху Јосифу Рајачићу, па видети колико је ту речитости, богатства речи и снаге осећања. Има ту ораторства у староме смислу (он се много држи „златних правила“ и процедура класичне ре-