Pisci i knjige IV

94 Писци И КЊИГЕ

Неправично било би бацити сву одговорност на Г. Магарашевића. Он је у овој прилици био жртва опште предрасуде аустро-угарских Срба, који непрестано воде националну борбу на том уском и застарелом црквеном пољу, уверени да је црквено питање њино животно питање, према коме су сва друга споредна. Цели нараштаји васпитавани су у томе правцу, и трошили су сву своју снагу у борбама око верских привилегија и са црквеном јерархијом. Додајте томе да Г. Магарашевић живи у једном малом црквеном месту, „Сиону српскога народа“, где се тим стварима придаје још већи значај. И појмљиво је зашто он Никанора Грујића види непрестано у околини патријарха п гомили владика, у консисторијама и на црквеним конгресима, наоружаног канонима и у пуној црквеној јурисдикцији, како пише адресе, реплике и протесте.

На то поље, и у такво схватање могла га је нагнати и сама аутобиографија Грујићева, која од 1904 још изилази у карловачком Богословском Гласнику. Грујић је био човек од талента, али занат који је имао сасвим га је преобразио. Његова автобиографија је дело једног незадовољнога калуђера. У својим успоменама. он се задржава на данима своје прве младости, и опис дечјих игара које је играо тако је леп, жив и богато казан, са тако чис-