Pisma iz Nemačke / Ljubomir P. Nenadović

"ХХМ1 ПАВЛЕ ПОПОВИЋ

лестан. Његова Шумадинка 1850 доноси вести како се „бави у Боки“, како је „још једнако слаб са здрављем“. Али Његошева дела није дотле читао; првине његове, наравно, не, али ни Лучу, па чак је и Горски Вијенац врло оскудно познавао. „За Горски -Вијенац врло сам мало тада знао — каже он сам, говорећи баш о овом времену —: само сам га дотле био једанпут површно прочитао.“ Кад га је Његош запитао шта је боље, Вијенац или Шћепан који је баш тад изишао, Ненадовић је ћутао не знајући шта да каже. „Ја сам, вели он, због тога заћутао што управо нисам се могао опоменути каква је садржина Горског Вијенца“ Горег непознавања Његошевих 'дела није могло бити. Да би иронија била већа, Његош је познавао Ненадовићева дела. „је ли ваша Славенска вила и новине Шумадинка 2“, питао га је он чим су се први пут видели.

Такав је био Ненадовић, а онакав Његош. АПеото ге Репзегозо.

ЈУ.

Писма из Ишалије — или како их је Ненадовић најпре назвао: Владика црногорски у Италији најбоље су дело нашега писца. Он их је, у осталом, писао у својим четрдесетим годинама, не као она ранија, која је писао кад му је било око двадесет и пет година. Њих је најмање и поправљао, прештампавајући их у целокупним делима. За што их није оштампао, одмах како су у подлиску Србије излазила (1869)2 То би било лепо издање, пријатно, са оним симпатичним старим словима; свакако било би лепше од издања Јоксимовића или Задруге штампарских радника; овако, најлепше је и најтачније издање наше С. К. Задруге.

Тек у овим Писмима јавља се чистији стил Ненадовићев. У Писмима из Швајцарске можете наћи и овакве фразе: „то је земља (Француска) која је надмашила друге народе“; овде већ тога нема. Нема ни развлачења, ни неутралних места; све је много концизније. Узмите сам почегак: „Небо без облака,

па сива (вс ке нљан-