Pisma iz Nemačke / Ljubomir P. Nenadović

ЉУБОМИР ВЕНАДОВИЋ КАО ПУТОПИСАЦ ХХМЕ

море без таласа, обала без лазарона, лађе без једрила“. То је лепо као реченица, и тачно као опис Неапоља у сасвим рану зору. Има и стилистичких покушаја вишег рода; поредите опис зореу Писмима из Швајцарске (М! писмо) са паралелом алписке и неапољске зоре у МУ писму из Италије. Тамо се опис састоји из сасвим обичних опажања; ако је стил нешто виши, није довољно јасан: овде је све финије, јасније; опажања су дубља; ухваћено је и описано душевно расположење које се рађа при таквим лепим призорима, и све је богатије, раскошније, и компарације и кичица. У Писмима из Италије нема ни вулгарности, на које смо наишли у ранијим путописима а од којих нису слободна ни Писма из Немачке.

Има и добрих описа: хотелски путници, лазарони, Наполитанци уопште, Енглескиња при пењању на Везув. Добре су нарочито силуете Црнс– гораца из владичине пратње, њихове наивне и оригиналне примедбе. То је каткад изведено врло концизно а изразито. Сетите се шта ови кажу кад јеНенадовић обукао црногорско одело, „Ко би реке да је ово они истиг“, каже један; а други: „е, Бога; ми, сада си човјек ка и ми ;трећи, најпосле: „како те није жао трошити новце на оне талијанске крпетине2“ Краће се није могло рећи, ни са више градације. Каткад наивност тих Црногораца догази непосредно као контраст озбиљној фигури владичиној. После очајног говора владичина у посети америчком. вице-адмиралу, одмах оно Вукалово мерење .ађејатаганом; та мешавина трагичног и комичног е :емента прави пријатан утисак. Добар је, и одличан, и цео опис састанка с владиком. Мислим ва оно. кад писац пролази поред руске цркве; како му један Енглез из друштва препоручи да то види; Вукало и звецкање његових тока, њихов разговор, начин како га је пријавио владици, детаљан опис собе владичине; итд. Свака је црта тачно ухваћена, и слика је сасвим жива. Такво је и све што Ненадовић говори о владици. Са владичином фигуром.