Pisma iz Nemačke / Ljubomir P. Nenadović

ХХХУШ ПАВЛЕ ПОПОВИЋ =

Ненадовићев друг помилује по образу — одговори„ова се варош зове Ме гоисћег раг“ Ту има пуно врло лепих детаља а све у комичном роду који смо описали. Комичност долази и услед тога што Ненадовић и његов друг врло озбиљно схватају посао ради кога су пошли, и што чине врло велике напоре да постигну само ситне резултате. Она се донекле појачава и тим што они чине своје екстраваганције баш у тренутку кад око њих тиња и тек што не букне француско-пруски рат. Можда су ове смешне ситуације више акцентоване него што су у ствари биле. Ненадовић се — тако нам понеки пут изгледа — намерно ставља у што комичнију светлост. Јер он и иначе у књизи појачава ноту више него што треба, ради смешног ефекта. „Првог дана — каже он — учио сам енглески, али сам се окануо тога посла; налазим да није вредно под старост учити оно што сва деца у Лондону знају. Ми, међутим, знамо да је он тада озбиљно учио енглески: | ово је, дакле, казано само због последње досетке. 6 Ипак, књига о Немачкој има озбиљних мана. 6 Две најгоре ствари које се могу десити једноме „писцу одидуха и хумористи, то су 1) кад је вулгаран, и 2) кад једнако и силом тражи духовитост. Ненадовићу су се обе ствари десиле. Он није отмена укуса. Како непрестано жели да да шалу, он је врло често прави плитку, ма какву, нижу, често много нижу. Јер коме се могу допадати шале као она да су Французи научили своје' назале „од коња који || обично кроз нос ржу“ 2 Или друга да се сузе могу | измамити „или великом. жалошћу, или необичном | радошћу, или црним луком“ 2 На једном месту каже: | „ми се разговарамо француски, то јест ћутимо Б енглески“. На другом каже да је баварски краљ „умро од црвеног ветра“ па зато „је његов син ветрењаст ; и тај „ветрењасти“ краљ је Лудвик | Е још! Таква места, којих има много, кваре књигу. Због |: њих, она у извесним моментима при читању, изгледа промашена; срећом те има других особина које те: слабости откупљују.