Pisma iz Nemačke / Ljubomir P. Nenadović

ЉУБОМИР НЕНАДОВИЋ КАО ПУТОПИСАЦ ХХХТХ

Ни са извесним идејама књиге не можемо се сложити. Оне карактеристике народности, које се налазе нарочито у првим главама, површне су врло. Још су оне о Немцима најбоље погођене, али и оне су конвенционалне; озбиљне- нису; ми у данашњој књижевности имамо много озбиљнијих, у нарочитим књигама о Немцима. Али карактеристике Француза и Енглеза, где је први само лак а други само флегматичан, и где никакве даље црте немају: то је све пука конвенционалност, и површност, све врло плитко; то даје и врло нетачне појмове необавештеном читаоцу. Не само укупна слика, него су и позитивни детаљи нетачни. Каткад су сушта противност од истине: „..Енглеви замерају вам кад правите погрешке у њиховом језику“! Или: „Француз свагда обара кривицу на другога“! Сваки који је општио с Французима и Енглезима зна да то није тачно,

М]. ·

Ненадовићев интерес за Црну Гору давнашњи је. Кад је био врло млад песник, он ју је волео романтично. Кад се познао с Његошем, познао ју је тачније. На позив кнеза Данила, он је у новембру 1857 дошао у Црну Гору и провео у њој до пролећа 1858, при чему је имао прилике да је проучи на лицу места. Он је тад заволео Црногорце, аи они њега; „добро га фале Црногорци — пише В,к Поповић Вуку Караџићу 3 априла 1858 — ваљда ће их бити добро частио с пићем“, У Цариграду 1858 и 1859 године имао је посла с њима; његов опис Мишана Мартиновића у ХП писму књиге О Црногорцима им његов спев Рватбаша црногорски (то је тај исти Мишан) доказ су томе. Године 1874 отишао је понова на Цетиње и задржао се можда целу 1875 годину. Исто је учинио марта 1877 и задржао се до марта 1878 од прилике. То је било за време рата. Тада је узео писати своју књигу О Црногорцима.

Појлепоти, ја стављам ову књигу скоро у исти ред са Писмима из Италије, или близу ових. Она