Pisma iz Nemačke / Ljubomir P. Nenadović

ЉУБОМИР НЕНАДОВИЋ КАО ПУТОПИСАЦ ХЛЕ

Треће је, — и ово наводим с мање одушевљења =— На гробу Шопенхауера; цела песма гласи: „Једну трунку од прашине „Ветар донео, „Па је дошла да походи „И твој пепео“.

Можете замерити доста овој песмици, нарочито с обзиром на њену краткоћу. Донео и пепео не слажу се као слик; изгледа ми да није требало рећи да је „трунка“ дошла да походи и Шопенхауеров пепео, него да је и она дошла да тај пепео походи: песма се, најпосле, не односи специфично на Шопенхауера него на философе уопште, или бар многе од њих. Али се ипак из ове песмице тако јасно издваја чистофилософска мисао о пролазности свега да се одиста чини да никаква друга није могла да се јави у тој прилици. Песма је, уз то, врло кратка и врло проста, и нема никакве декламације која је, изгледа, неизбежна код песама испеваних на гробовима великих људи.

Са овим што смо рекли јасно је колико је проза Ненадовићева боља од његове поезије; слабости ове истичу јачину оне. Заиста, ни један књижевник не може тражити да му сва дела његова трају и остану; срећни су код којих је то случај и са једним, два дела. Ненадовић долази у те срећне. Његова Писма“ из Швајцарске и Писма из Немачке добра су дела; Писма о Црногорцима одлична су, а што се тиче Писама из Италије, држим да није смело рећи да ће она трајати докле буде нашег лепог српског језика. __

Павле Поповић.