Pisma iz Nemačke / Ljubomir P. Nenadović

„—

ПИСМА И3 НЕМАЧКЕ ЛЕ

а то је равно колико један дукат.“ — Тако болес– ник метне динаре на једну страну теразија, а прашак на другу, по том поједе тај прашак и — цркне:

Немојте мислити, да су то приче о Словенима, И кол Немаца има прекрасне глупости. Њихова је мудрост мудрија, а глупост глупља него код других народа. На педесет милиона Немаца долази један мудри Кант: на четири хиљаде њих један лудак, а на сваку десетину један глупак. Њихове глупости из старога доба није нужно спомињати, то је давно било; али, -ане, у баварској скупштини, говорено је о томе како баварски свештеници, кад им се плати, истерају бес из стоке. У исто време била је парница У Штраубингену због тога, што је један сељак са њиве свога суседа примамио сав плод на своју њиву. Тужилац, који је дуго времена био и заступник своје општине, доказивао је да то може бити, и да је о томе и од свога свештеника слушао.

Говоре, да су глупљи људи по оним земљама где се пиво пије, -а оштрији где има више вина. По свој прилици истина је да од пива тело боље напредује него душа. Баварски мајори тако су дебели да би рекли да сваки под униформом носи једно буре пива. Они с таквим трбухом у старо време неби могли у Шпарти живети: шпартански закони заповедали су да се штапом казне сви они што одебљају. —- Професор Шак, из Грајфсвалда, јединс прекомерној својој дебљини има захвалити што се и данас његово име спомиње. Он беше врло дебео. Петар Велики, кад га виде, зачуди се и повиче: „ја желим да видим колика је сланива у овога човека; распорите га!“ Професор Шак препадне се од тих царевих речи, и на том месту умре од капље. Сада се он спомиње због тога случаја, а не због своје учености. Петар Велики био је у свачему и велики чудњак и самовољник. У Вит«нбергу гледао сам једну разбијену Лутерову чашу. Петру Великом, кад је ту долазис, показали су где је живео Лутер, и изнели су неке његове ствари и посуђе. Петар кад узме Лутерову чашу, заиште да му је даду да