Podgorac
4
СТодтораи,
3.3.' Подгорка-Аграр ПРОДАТА СУВА ШЉИВА
Земљорадничка задруга %ПодгоркаАграр“ повољно је ових дана продала последњих 60 тона сувих шљива са лагера. Поред тога, склопљен је добар посао-вредан 1.600.000 динара о снабдевању војске са мармеладом у ситном паковању. Сваке седмице Клиничком центру у Београду испоручује се роба у вредности од око 1,5 милиона динара. Многи артикли из обновљеног богатог производног програма почели су да стижу до тако великих кућа као што су жПекабетах и ХСмедеревка“.
Циљ свих ових пословних потеза највећег и најважнијег привредног колектива у Подгорини је да се дође до сопствених обртних средстава и обезбеди што редовнија исплата личних доходака из реалних извора. (260)
ово...
Фесссесесессоссссоссововсововосесосесеосососевововеососесовосововеее
ДП "Марципан"
НОВИ ПРОГРАМИ
Фабрика за израду језгра. коштичавог воћа, производњу марципан масе и кондиторских производа. попудиће љубитељима слаткиша 20 нових врста чоколада јединствених на нашем тржишту.
Запослени, а њих је 130 у "слаткој" фабрици, како је популарно зову, успешно производе чудесне слаткише захваљујући
дуговори о сарадњи са Данском. Пољском
и Норвешком. а постоји озбиљно интересовање за обнављање пословне сарадње са "Кандитом“ из Осијека и
загребачким "Крашом". Наредне године ће кренути нови програми дражираних бомбона и мини пуњених чоколада типа "сникерс“" и "баунти". Сада радимо у три смене. Пакују се новогодишњи пакетићи за велики број колектива у нашој земљи. "Марципан' је прве године, са широком лепезом својих производа. био присутан на сајмовима код нас ном тржишту Нрвешка).
Као и већина колектива и "Марципан" има потешкоћа у пословању. Директор Медић о томе каже:
-Услови за рад су отежани из разних разлога. Ипак, за сада на време измирујемо обавезе према држави, односно порезе
али и на иностра-
(Мађарска, Француска,
СВОМ
и доприносе. Надамо се да ће. уколико
"Марцепанов“ штанд
с сове весосњеесовње ве вв ве
РАЗВОЈ СТОЧАРСТВА У ПОДГОРИНИ
већ је - настављена!
прилично ниске гране.
конкурисао за кредите, а многи су
КРЕДИТИ БУДЕ НАДУ
На територији општине Осечина, сваке године је све мање крупне и ситне стоке. Према попису из 1991. године је било 7.900 грла крупне стоке, 28.000 оваца, мешаних раса, 40.000 свиња и око 60.000 живине. То је много мање него ранијих година а најновије процене о стању стоке су још поразније. Стагнација у овој области није заустављена,
Има више разлога што је такво стање у сточарству. Село је све старије, производња из дана у дан поскупљује, пласман је често врло неизвестан. Уз све то треба додати проблеме око откупа сточарских производа (млека, вуне, јаја, меда и др.), па је упркос многим погодностима које постоје у овом крају (обиље сточне хране, житарица. крмног биља, пашњака као и изграђених објеката) сточарство пало на
Дакле, разлога има, али нема оправдавања за садашње стање. Само један потез државе - у овом случају Владе Србије - био је довољан да све приче о томе да је све мање људи и економског интереса за бављење и узгојем стоке, једноставно - нису умесне. Вест да је неколико наших пољопривредника конкурисало и добило кредит за набавку расних оваца, приплодних крава и јунади за тов, заинтересовала је многе који поседују све услове за ову производњу. Један број је
расподеле јер поседују одговарајуће објекте, имају пашњаке и имају могућност да произведу житарице и друго крмно биље.
Из овога се види да за сточарство (али и село) има још наде. Ако би држава наставила са сличним подстицајним мерама и ако би локална привреда показала мало више слуха према узгоју стоке, откупу сточарских производа, ако би се развили досадашњи планови изградње мини млекара, месара и сличних објеката, онда би, вероватно, садашњи неповољан развој сточарства врло брзо кренуо узлазном линијом, а на
има плитак
но после резидбе и
орезаних _ грана
ва.
примењује 4 до између редова и прашења у реду. очувања влаге у
вегетације уз
ноструке
150. цм Веома је ђубрење малине.
оне поје одело једе јео сеје ке е еј е јео ве одела о е јео о еден ен еј о ојесе о оде ој ето о ОУ УДА ЈАВИО
< 7. ........... се. со сјсјсјг сјссессесњеесевсссо носне ве сеје ен ојејоје
рИб ум струнака НЕГА МАЛИЊАКА У РОДУ
Имајући у виду да малина. као и друге врсте јагодастих воћака. коренов намеће се потреба да се доследно спроведу све агротехничке мере.
Још у току пролећа, непосредсакупљања међуредном обрадом земљишта у малињаку ради уништавања коро-
У току вегетације обично се 5 култивирања исто Ради земљишту ова култивирања (прашења) изводе се на дубини од 5 - 6 цм. Непосредно после завршетка редовно ђубрење. примењује се и основна обрада на нешто већој дубини ради акумулирања веће количине влаге. Код парцела на тешко присту-
У интензивним засадима малину гајити уз наслон са два реда једпоцинковане жице, којих је први на 80 цм, а други на изнад површине земље. важно Сваке четврте
31. децембар 1998.
33 Х%Агроплод“ Осечина
ДОБАР ПОЧЕТАК
Крајем јануара 33 УАгроплод“ из Осечине обележиће.заједно са својим пословним партнерима и бројним коопер-
антима, двогодишњину усиетног рада. Припремајући за ту прилику мало славље у овом младом колективу. не прикривају задовољство _ досадатљим
учинком. -Само у 1998.години откунили смо 250
тона малина. 60 тона купина. 200 тона
сарадњи са партнерима из Данске. О томе : свежс и 70 тона сувих шљива што је генерални директор Драгољуб Медић: најважније - све је то одмах плаћено каже: произвођачима. Истовремено. за паше -За сада производимо слаткише из кон- : кооперанте обезбедили смо скоро 300 диторског програма. Урађени су пре- :; тона минералних ђубрива.као и значајпе
количине моторних тестера И косачица Штета је што за ове две године нисмо били у могућности да добијемо ни динара кредитајер би у том случају пати удео у развоју пољопривредне произволње био далеко већи - каже Душан Милошевић. директор Задруге.
Планови за нову сезону су врло амбициозни. Очекује се повећање откупа свих врста воћа.онда набавка већих количина минералних ђубривазаштитних средстава и пољопривредне механизације.а ако буле материјалних могућности. најозбиљније се размишља о изградњи погона за сушење воћа и печурки.
Жељко НИНИЋ
крену нови програми. бити и веће плате запослених, обновићемо неке производне Што наших слаткиша, трудићемо се да буду стално присутни на тржишту.
погоне н монтирати нове. се тиче (СА)
о. .....
од комплексом
године у зависности састава земљишта. ђубрити (НПК) ђубривом у количини 400-600 кг/ха. Пре кретања вегетације малине у пролеће обавити и једно прехрањивање КАН-ом у количини 200 кг.ха
систем, од
почиње се Веома важна операција је уклањање (чишћење) изданака малине који се у већој мери
развијају у подручјима са довољно падавина у току вегетације Чишћење почиње одмах после кретања вегетације и траје до средине маја. Изданке који се развијају од краја маја до завршетка вегетације треба неговати. У малиногорјима са мање падавина (Ваљево, Косјерић, Чачак) изданке не треба уклањати у почетку вегетације.
У августу се уклањају изданци који су донели род (роднице), а остављају млади добро
толико доброг
сви
ачни: естима место азвијени изданци за род у наредзаинтересовани за нареднеј 1931иМ М МУ у Бави) Ред У нар
обрађивања могу се користити ној ГОДИНИ.
хербициди. У пролеће наредне године, кад
прође опасност од јаких мразева. проређују се изданци и обично се оставља по 1-2 изданака по жбуну на растојању 20-25 цм. Остављени изданци орезују се на висини од 14 м до 16 м и везују врхом ин средином за одговарајуће жице
од
редовно
опште задовољство пољопривредника и села уопште.
Обрад ПАВЛОВИЋ
године ђубрити малину стајњаком (30-40 т/ха). Поред стајњака, сваке
(Зоран ИКОНИЋ, дипл инг. воћарства и виноградарства)
; : + :
о _ "_09"" РРРРРН- 77. ____