Podgorac

4

СТодтораи,

3.3.' Подгорка-Аграр ПРОДАТА СУВА ШЉИВА

Земљорадничка задруга %ПодгоркаАграр“ повољно је ових дана продала последњих 60 тона сувих шљива са лагера. Поред тога, склопљен је добар посао-вредан 1.600.000 динара о снабдевању војске са мармеладом у ситном паковању. Сваке седмице Клиничком центру у Београду испоручује се роба у вредности од око 1,5 милиона динара. Многи артикли из обновљеног богатог производног програма почели су да стижу до тако великих кућа као што су жПекабетах и ХСмедеревка“.

Циљ свих ових пословних потеза највећег и најважнијег привредног колектива у Подгорини је да се дође до сопствених обртних средстава и обезбеди што редовнија исплата личних доходака из реалних извора. (260)

ово...

Фесссесесессоссссоссововсововосесосесеосососевововеососесовосововеее

ДП "Марципан"

НОВИ ПРОГРАМИ

Фабрика за израду језгра. коштичавог воћа, производњу марципан масе и кондиторских производа. попудиће љубитељима слаткиша 20 нових врста чоколада јединствених на нашем тржишту.

Запослени, а њих је 130 у "слаткој" фабрици, како је популарно зову, успешно производе чудесне слаткише захваљујући

дуговори о сарадњи са Данском. Пољском

и Норвешком. а постоји озбиљно интересовање за обнављање пословне сарадње са "Кандитом“ из Осијека и

загребачким "Крашом". Наредне године ће кренути нови програми дражираних бомбона и мини пуњених чоколада типа "сникерс“" и "баунти". Сада радимо у три смене. Пакују се новогодишњи пакетићи за велики број колектива у нашој земљи. "Марципан' је прве године, са широком лепезом својих производа. био присутан на сајмовима код нас ном тржишту Нрвешка).

Као и већина колектива и "Марципан" има потешкоћа у пословању. Директор Медић о томе каже:

-Услови за рад су отежани из разних разлога. Ипак, за сада на време измирујемо обавезе према држави, односно порезе

али и на иностра-

(Мађарска, Француска,

СВОМ

и доприносе. Надамо се да ће. уколико

"Марцепанов“ штанд

с сове весосњеесовње ве вв ве

РАЗВОЈ СТОЧАРСТВА У ПОДГОРИНИ

већ је - настављена!

прилично ниске гране.

конкурисао за кредите, а многи су

КРЕДИТИ БУДЕ НАДУ

На територији општине Осечина, сваке године је све мање крупне и ситне стоке. Према попису из 1991. године је било 7.900 грла крупне стоке, 28.000 оваца, мешаних раса, 40.000 свиња и око 60.000 живине. То је много мање него ранијих година а најновије процене о стању стоке су још поразније. Стагнација у овој области није заустављена,

Има више разлога што је такво стање у сточарству. Село је све старије, производња из дана у дан поскупљује, пласман је често врло неизвестан. Уз све то треба додати проблеме око откупа сточарских производа (млека, вуне, јаја, меда и др.), па је упркос многим погодностима које постоје у овом крају (обиље сточне хране, житарица. крмног биља, пашњака као и изграђених објеката) сточарство пало на

Дакле, разлога има, али нема оправдавања за садашње стање. Само један потез државе - у овом случају Владе Србије - био је довољан да све приче о томе да је све мање људи и економског интереса за бављење и узгојем стоке, једноставно - нису умесне. Вест да је неколико наших пољопривредника конкурисало и добило кредит за набавку расних оваца, приплодних крава и јунади за тов, заинтересовала је многе који поседују све услове за ову производњу. Један број је

расподеле јер поседују одговарајуће објекте, имају пашњаке и имају могућност да произведу житарице и друго крмно биље.

Из овога се види да за сточарство (али и село) има још наде. Ако би држава наставила са сличним подстицајним мерама и ако би локална привреда показала мало више слуха према узгоју стоке, откупу сточарских производа, ако би се развили досадашњи планови изградње мини млекара, месара и сличних објеката, онда би, вероватно, садашњи неповољан развој сточарства врло брзо кренуо узлазном линијом, а на

има плитак

но после резидбе и

орезаних _ грана

ва.

примењује 4 до између редова и прашења у реду. очувања влаге у

вегетације уз

ноструке

150. цм Веома је ђубрење малине.

оне поје одело једе јео сеје ке е еј е јео ве одела о е јео о еден ен еј о ојесе о оде ој ето о ОУ УДА ЈАВИО

< 7. ........... се. со сјсјсјг сјссессесњеесевсссо носне ве сеје ен ојејоје

рИб ум струнака НЕГА МАЛИЊАКА У РОДУ

Имајући у виду да малина. као и друге врсте јагодастих воћака. коренов намеће се потреба да се доследно спроведу све агротехничке мере.

Још у току пролећа, непосредсакупљања међуредном обрадом земљишта у малињаку ради уништавања коро-

У току вегетације обично се 5 култивирања исто Ради земљишту ова култивирања (прашења) изводе се на дубини од 5 - 6 цм. Непосредно после завршетка редовно ђубрење. примењује се и основна обрада на нешто већој дубини ради акумулирања веће количине влаге. Код парцела на тешко присту-

У интензивним засадима малину гајити уз наслон са два реда једпоцинковане жице, којих је први на 80 цм, а други на изнад површине земље. важно Сваке четврте

31. децембар 1998.

33 Х%Агроплод“ Осечина

ДОБАР ПОЧЕТАК

Крајем јануара 33 УАгроплод“ из Осечине обележиће.заједно са својим пословним партнерима и бројним коопер-

антима, двогодишњину усиетног рада. Припремајући за ту прилику мало славље у овом младом колективу. не прикривају задовољство _ досадатљим

учинком. -Само у 1998.години откунили смо 250

тона малина. 60 тона купина. 200 тона

сарадњи са партнерима из Данске. О томе : свежс и 70 тона сувих шљива што је генерални директор Драгољуб Медић: најважније - све је то одмах плаћено каже: произвођачима. Истовремено. за паше -За сада производимо слаткише из кон- : кооперанте обезбедили смо скоро 300 диторског програма. Урађени су пре- :; тона минералних ђубрива.као и значајпе

количине моторних тестера И косачица Штета је што за ове две године нисмо били у могућности да добијемо ни динара кредитајер би у том случају пати удео у развоју пољопривредне произволње био далеко већи - каже Душан Милошевић. директор Задруге.

Планови за нову сезону су врло амбициозни. Очекује се повећање откупа свих врста воћа.онда набавка већих количина минералних ђубривазаштитних средстава и пољопривредне механизације.а ако буле материјалних могућности. најозбиљније се размишља о изградњи погона за сушење воћа и печурки.

Жељко НИНИЋ

крену нови програми. бити и веће плате запослених, обновићемо неке производне Што наших слаткиша, трудићемо се да буду стално присутни на тржишту.

погоне н монтирати нове. се тиче (СА)

о. .....

од комплексом

године у зависности састава земљишта. ђубрити (НПК) ђубривом у количини 400-600 кг/ха. Пре кретања вегетације малине у пролеће обавити и једно прехрањивање КАН-ом у количини 200 кг.ха

систем, од

почиње се Веома важна операција је уклањање (чишћење) изданака малине који се у већој мери

развијају у подручјима са довољно падавина у току вегетације Чишћење почиње одмах после кретања вегетације и траје до средине маја. Изданке који се развијају од краја маја до завршетка вегетације треба неговати. У малиногорјима са мање падавина (Ваљево, Косјерић, Чачак) изданке не треба уклањати у почетку вегетације.

У августу се уклањају изданци који су донели род (роднице), а остављају млади добро

толико доброг

сви

ачни: естима место азвијени изданци за род у наредзаинтересовани за нареднеј 1931иМ М МУ у Бави) Ред У нар

обрађивања могу се користити ној ГОДИНИ.

хербициди. У пролеће наредне године, кад

прође опасност од јаких мразева. проређују се изданци и обично се оставља по 1-2 изданака по жбуну на растојању 20-25 цм. Остављени изданци орезују се на висини од 14 м до 16 м и везују врхом ин средином за одговарајуће жице

од

редовно

опште задовољство пољопривредника и села уопште.

Обрад ПАВЛОВИЋ

године ђубрити малину стајњаком (30-40 т/ха). Поред стајњака, сваке

(Зоран ИКОНИЋ, дипл инг. воћарства и виноградарства)

; : + :

о _ "_09"" РРРРРН- 77. ____