Policija

— 325 —

једне Фамилије зв. 2ег0, која је живела у Швајцарској у једном малом месту зв. Хапа. У тој су се фамилији рађали у току неколико покољења све сами злочинци, лопови, блуднице, просјаци и други слични типови, који су већином падали на терет општине у којој су живели. Само у међувремену од 1875—1885 год. њихова општина је издала за њихово издржавање 13.570 франака. Испитујући психичко стање младих злочинаца по „домовима за малолетнике“ Отиште је нашао да је међу њима 55%/, ненормалних, Мдпкепбцег је нашао нормалних 46%/,, а 5сллигег 70%,. Крафт-Ебинг у свом познатом делу „Судска Психопато“ логија“ наводи такође безброј примера, где су злочиначке пре“ диспозиције наслеђиване биле од злочинаца-родитеља, било од алкохоличара, душевно-болесних и томе сличних предака.

На основу свију овде изложених података и на основу савремених знања о патолошком наследству, ми данас закључујемо, да су злочинци и злочиначке предиспозиције наследне појаве. Француски лекар Морел због овога са пуно права вели: „Ја сам дубоко убеђен, да ће се казнени законици изменити "ускоро код свију културних народа. Част за ову реформу припашће лекарима, јер су они први опазили, да злочиначке предиспозиције зависе од нездравог наслеђа.“

Када се усвоји гледиште, да се злочинци рађају, а не постају у току њиховог живота, онда се тим самим одређује и однос закона и друштва према њима. Када се каже, да је злочинац такав не по својој вољи, већ по наслеђу од нездравих родитеља и предака, онда се лично са њега скида свака одговорност. Скинувши одговорност за злочин са самог злочинца, закену и друштву не остаје ништа друго, до да се само осигурају и обезбеде од неурачунљивих поступака тих несретних људи. Другим речима, закону и друштву не сстаје ништа друго, до да се против злочина боре у профилактичком смислу, т. 1. мџ смислу предохрањивања људи и друштва од несвесних и неурачунљивих поступака злочину наклоњених људи. Из свега овога проистиче јасан закључак и потреба, да се сви злочину предиспонирави људи благовремено издвајају из друштва Ида се интернирају у специјалним азилима, заводима и домовима. На овом гледишту дангс стоји већина познатих криминалиста. Шеф лондонске кримипалне полиције р. Апдегзоп се изјаснио -за систем интернирања злочинаца још 1902. г. Он предлаже,