Policija

— 464 —

месечно у јулу месецу 1914, год, сада се за њега има платити 75 дин. (50 дин. основна закупнина и 25 дин. процента од 25%/).

За претварање станова и соба у преноћишта, мора се тражити претходно одобрење од одбора, + ће га давати изузетно и само у случају стварне потребе (чл. 13).

Одређивање закупних цена одбори за станове врше по службеној дужности, на основу пријава које им, одмах по њиховом конституисању, имају поднети закуподавци оних станова: и зграда, о којима је реч у чл. 2, 3 и 4 Уредбе. У овим пријавама морају се изложити тачни подаци о становима и собама који се издају под закуп, као и о кирији (предратној и садашњој). Податке о самцима мора доставити сам закупац стана.

Пријаве се морају поднети и за празне станове и собе. У њима мора бити изложен тачан опис станова или соба, број соба, принадлежности и величина предратне кирије (чл. 9). "За издавање празних станова, закућодавци и закупци морају тражити претходно одобрење од одбора за станове. Ово одобрење потребно је и у случајевима евентуалне размене станова. У овим случајевима, а у циљу. стварања бољих односа између закупаца, оставља се сопственику право избора закупца. односно самца. (чл. 10).

Пријаве се, најзад, морају подносити и за зграде о којима је реч у чл. 6 Уредбе, да би се одбор, омогућило прикупљање статистиских података о становима (чл. 9).

Закупне цене, које одбор одреди,.важе од 1. јуна 1920. год. за закупе који су конституисани после 1. маја 1919. год, (чл. 10) а од 1. маја 1919. год. га ратне и предратне закупе (чл. 25 закона о ликвидацији. мораторног стања).

6) Реквирирање станова.

Чланом 4 Уредбе одбори за станове овлашћени су, да за рачун грађана који су без станова, или који станују у нездравим, влажним и неудобним становима, а првенствено фамилија које живе или су упућене на живот у дотичном месту, врше реквизицију станова и соба у становима, код којих се утврди већи број просторија но што је потребно за живот једне фамилије, па било да у овима станују закупци или сами сопственици.

При овом реквирирању постављено је као правило да се закупцу или сопсшвенику могу реквирирати само оне просторије, чији је број већи од броја лица у његовој фамилији, не рачунајући у ове просторије и принадлежности. Ако се вишак просторија употребљује за какве хумане или културне потребе, или је потребан због репрезентације која је везана за положај лица код кога се намерава извршити реквизиција, ова се, по изузетку, неће вршити.

Одборима се још ставља у дужност, да при орнаа рекви-