Policija

— 268 —

наше! На томе се тргу догађа и једна сцена прве далматинске драме световне садржине. То је Робиња Ханибала Луцића, хварског песника поглавито из прве половине шеснаестог века,... Лепу кћер банову, коју су Турци били заробили, њен суђеник налази на тргу у Дубровнику па је откупљује, те се све свршује похвалом Дубровнику у коме ипак царује слобода...

Нема сумње да таква сазнања ублажују тешко расположење које притискује душу после походе тамница.

" Био сам и на томе месту где је први пут објављено да се укида продаја робља. Желео сам да у мислима поздравим онај тренутак када се чула толико хумана реч. То сами учинио врстама:

Нек је знано! Збора, вике, граје, ЕОо на тргу довек Часник се на камен диже ко на заклон, И прогласи нови за Дубровник закон: „Роб се не продаје... „Јер је човек — човек!“

То беше одавно...

Доба страсти, страха

Царова још дуго док реч ову части Обавнаше други градови и власти Коју рече славно

Град Светога Влаха...

Светла слика!

Али за светлошћу узастопце иде сенка.

Тако је било и на овој мојој походи....

Излазећи из града, баш кроз та иста врата која воде у предграђе Плоче — пре свега ће вам показати дом џелаша чиновника дубровачке републике. Џелатска је дужност вазда крвава и свуда је била непопуларна. За ту се част чиновничку није могао наћи домородац, Дубровчанин. Република је, зато, наимала људе са стране — обично Маџаре. Није био само један џелат. У исто је доба било више таквих чиновника иначе несумњиво слободнога града Светог Влаха.

Џелат се службено звао боја....