Policija

= 408 ++

— И јесте тешко разумети... Па ипак је истина. Истина је да је моја заручница Грациоза Неапољска већ венчана жена Андрије Топије, самозваног наследника Драчког Војводства!

— За Бога! — узвикну Моз.

— Истина је... Али — нека буде! Не жалим за девојком која тиме показа како није била достојна постати кнегињом сиромашног ал' јуначког и поштеног племена нашег... Него има друго нешто, што се случају оставити не може. Дужан сам спрати љагу с имена свога, Они су свадбовали веселу свадбу — ја ћу им довести нове, крваве сватове!

Моз је стајао нем.

Кнез продужи:

— Зато и дођосмо овамо, младом српском краљу. ја против Драча не могу ратовати, ако ми над главом стоји мач овог моћног краља, који је — не заборави, Мозе! — достојан да му сви ми служимо... ја хоћу освете. Она је потреба моје простране, моје поштене душе... Мове, ти ме знаш. Могу ли друкчије

— И право збориш, и мудро твориш, кнеже! — одазва се верни Моз.

— Краљу Душану понудих пријатељство, послушност, службу — само да што боље доспем освети, једином циљу садашњег живота мога! Када то учиним, засноваће се, ипак, домаћа срећа у дому твога кнеза. Има душе која је достојнија. да буде кнегиња племена мога!

18,

Агнесин је извештај био тачан.

Заиста се пре три недеље у цркви Светог Николе у италијанском Бару једног јутра, још док је град спавао, венчао необичан пар: лепа и још више лакоумна Грациоза и сурови Андрија Топија.

На венчању је било само десетак, до грла наоружаних пратилаца младожење отмичара. Свештеник је још пре обреда згрнуо прегршт златног новца Лакомом је попу срце радосно, заиграло, кад је видео толико злато, које није оставио испод застора Свете Трпезе у олтару већ у свој дубоки кожни џеп. По том је отпочео венчање. Мислећи да му се за толики новац ваља одужити дугачким молитвама и бескрајно досадним