Policija

— 698 —

какво кривично дело или уопште какву другу по друштво штетну радњу. Довољно је да се код таквих лица само обелодани злочиначка воља па да одмах потпадну под удар социјалне реакције, јер старо правило вели „боље је зло спречити, него га лечити“. Следствено свему томе, основ казне, мора бити социјална одговорност, а њен крајњи циљ истребљење штетних изрода људских.

На горња резоновања имало би да се примети ово. Домен морала је доиста велики и има извесан број неморалних дела која су за Кривично Право по све безначајна, али зато друштво није обавезно да инкримише сва неморална акта, него само она која су по њега штетна. Због тога је и приговор, да морална одговорност води сувише великом обиму кажњавања, без икакве стварне и практичне вредности. Ако би се појам морала схватио у оном смислу као што га н, пр. схвата Август Форел, Т. |. као скуп (1) осећаја алшруцзма који се састоје у савлађивању и потчињавању личних симпатија и антипатија општим интересима, (2) осећаја сагести који реагују на свако наше делање које би било уперено противу других, у намери да се оштете, да им се какав бол нанесе или да им се каква неприлика створи, и (3) осећаја дужности који траже од нас да чинимо оно што нам савест налаже, да се боримо противу себичних нагона, да испуњавамо своје обавезе према себи, своме породу, ближој околини и целом човечанству, речју да радимо за добро других и за добро целе човечанске заједнице, као што радимо за саме себе,') онда не би било готово ни једног људског поступка, о коме би Кривично Право морало да води рачуна, а који истовремено не би спадао и у категорију неморалних дела. У томе би случају тврђење да један велики број по друштво штетних аката остаје ван домена морала, било у најмању руку претерано, ако не и сасвим нетачно, — По себи је јасно да друштво има право да се брани од штетних и опасних елемената и да у ту сврху предузима нужне мере ради обезбеђења своје егзистенције. Али с друге стране мора се признати и то, да се као корегат тога права јавља за друштво дужност да ујемчи

1) Боге!, Нугепе дег Мегуеп ипа дез Сејзјев, Брам, 1908, АпПаве, 5. 37 и даље.