Policija

— 699 —

и обезбеди индивидуалну слободу. (Стога оно може вршити принуду над појединцима само у оној мери у колико је то неопходно потребно. Сваки корак друштвене принуде који би прешао ту меру значио би атак на личну слободу и као такав представљао би насиље и неправду. Због тога се примена т, зв. мера сигурности, које имају чисто превентивни карактер, не може допустити у тако широком обиму као што то траже позитивисти, јер би се тиме очито вређала индивидуална права, па с тим у вези и неприкосновеност људске личности. Осим изузетих случаја, када су у питању душевно болесна лица као и друге особе које су из буди којих разлога потпуно лишене могућности да саме собом управљају, превентивне се мере — мере сигурности — могу дозволити према другим трађанима само онда када већ изврше какво недопуштено дело и тиме видно манифестују своју склоност ка злочину. Ово у толико пре, што је у огромној већини случаја то једини сигуран пут и начин да се утврди да ли је извесна особа опасна по јавни поредак или не. Зато друштво нема право да појединца лиши његове слободе пре но што изврши какво кривично дело и на тај начин обелодани своју злочиначку вољу, па макар његово слободно кретање било у несагласности са социјалним животом.!) — Најзад, спор о слободи људске воље потпуно је беспредметан за Кривично Право, јер је с практичног гледишта сасвим све једно да лије човек слободан или не, пошто он мисли да је слободан, т. |. да је у могућности да налази правац и садржину својих радњи искључиво у самом себи. То је један факат који се намеће и научнику и законодавцу, као што им се намећу и сва друга социјална факта, па се због тога о њему мора водити рачуна као о једној чињеници која је дата и која постоји“) Уверење о људској слободи тако је тесно везано за личност човека и његово достојанство, да се он тога атрибута не може одрећи чак ни онда када је доиста убеђен да стоји у зависности од других, јери тада каже да је он свој човек, да је способан да собом управља. да је он довољан сам себи, речју да је способан да се у својим радњама управља према својим назорима и схватањима неза-

1) Види: багсоп, МИ!. Вш!., ХУГ, 361 и даље; ертапп, 2., ХУП, 368 и даље ХХУЦ,, 1 и даље.

3) Тако Оагсоп, Ре дгоћ реца!, 140—141. 0: