Policija

— 730 —

није примењивани, што ће несумњиво бити од користи по

углед правосуђа у земљи. Гојко Доганцић

ПОЛИЦИСКА ШКОЛА И ТЕХНИЧКА СЛУЖБА У РИМУ

Крајем ХУШ а нарочито у почетку ХЈХ века осетила се у целом свету потреба да се напусте стари начини истраге, и да се ова базира у колико је могуће више на науку. Заиста, нису се могла и на даље примењивати приликом судских истрага разна мучења, јер ова нису била више у складу са новим идејама овога доба.

Многи овдашњи виђени криминалисти увидели су да је потребно следовати науку ако се жели успешно повести борба противу криминалитета, који је узимао све већих и већих размера: Галтон, Бертијон, Вучетић, Г. Хрос, Ломброзо, Фери, Отоленги и многи други отпочели су примену у криминалним анкетама извесних научних практика, скуп који се назвао „Полицијска Техника“, или како се још назива „Научна Полиција“ за разлику од старих метода.

Уважени криминалиста Др. С. Отоленги, редован професор римског медицинског факултета и директор више полицијске школе, изложио је свој програм о научним методама у судским истрагама 1896, а већ 1902 године Министар Занардели прихватио је овај програм и одлуком својом од исте године основао у Риму „Школу Научне Полиције“, која је доцније потврђена и краљевским декретом од 1919 године.

Према овоме краљевском декрету ова школа је у директној зависности од Министарства Унутрашњих Дела и њене су дужности следеће:

Обука чиновника и агената Јавне Безбедности. Сви чиновници безбедности обавезни су да прођу кроз курсеве ове школе; -

Техничка служба:

а) централна служба личног описа и истраживања;

6) служба судске техничке истраге;