Policija

— 762 —

том путу (Речена, Муставапаша. Шехер крај) биће да је карта рађена на основу старих путописа.“

Али је Текелијина нанвност ишла и даље. Ов казује:

„Кроме мапе, из које би се могли упутити у положенију места, коју на српски језик печатати (сам) дао — писго сам и књигу под титлом Римљани у Шпанији с примјечанијама мојима, која сам мислио ла за ондашње Србље неће бити бесполезна“

Та је књижица дело енглеског писца Ватсона, а садржину јој казује већ и само имг њено. Али су за нас важнија „примјечанија“ преводиочева, а њих има пуно, има их и подужих. Текелија не пропушта готово ниједну прилику, да под звездипом не обрати пажњу на добар или на рђав поступак војсковођа. Почевши од тумачења речи „диверсија“ — има ту речи и о вођењу војске, о њеној исхрани, о дисциплини, о тактици, јуришу, повлачењу, утврђивању, о поступању с народом на који се наиђе, па се говориио политичкој страни дожаве и народне управе. Највише је примера из римске историје наравно; али их има доста и из најновијих, поглавито Наполеонових, догађаја, па и из старије српске прошлости Ставивши руку на срце, мора се признати да Сава Текелија и поред све наивности не би на престо шумадијски сео празне главе. Али, да поновимо његове речи, „судба друго учини“. Књижица је штампана 1805, а у њену предговору Текилија говори и о српском правопису, из кога — он! онда! — избацује дебгло јер!

Као што је познато, тада је у Карловцима био енергични Митрополит Стефан Стратимировић, који је према устанку у Србији, још од првих дана његових, био више него пажљив. Његова је обавештеност била знатна, и утицај велики. „да наше борбе с Турцима (од 1804—18!3) сви главнији људи из Србије њему су се обраћали, и у њега находили савета, упута и потпоре. Он је на свима скелама у Србији имао своје људе који су га извештавали о свему што се догађа у Србији. Ти су извештаји драгоцена грађа за историју онога доба и сјајво сведочанство за Стратимировићево родољубље“ (М. ЂБ. Милићевић: Поменик). Лепо, Све то знамо; знамо још и више. Али су Стратимировић и Текелија међусобно стајали на ратној нови одавно још пре тога, и Текелија тешко оптужује Стра-