Policija

— Добро. Али мора да вас подсетим, да што брже ски– нете поклопац са јаме и спустите се у дубину. Друкчије ће следећи воз налетети на вас. Ми пролазимо један за другим свака три минута.

— Све то знам, — одговори господин. — Кад ја дођем, поклопац ће бити отворен. Биће отворен у тај мах.

— још једно: како ћете дознати, којим возом ће ићи , ваша жена 2

Јавиће ми телефоном. Имам ја људе који њу прате. А. моја жена биће у мрком крзненом капуту, лако ћете је познати врло је лепа. Ако би се онесвестила, ви је однесите у апотеку на углу улице Монрое,

Запитао сам:

—- јесте ли говорили с мојим кочничарем2

— Да, — рекао је човек. — И њему сам платио колико и вама, Али ја нећу да ви један с другим говорите о овој ствари. Ви му не треба ни речи да рекнете,

— Нећу.

— Ви ћете стајати на предњој платформи, кад се будете приближавали улици Монрог, и пажљиво ћете мотрити. Кад спазите моју главу над јамом, даћете сигнал, да се стане, и воз ће се зауставити. Нека вам кочничар помогне да ме извучете из јаме, и ако ћу ја остајати при своме, да хоћу да. умрем.

Мало сам размишљао о целој ствари и рекао:

— Чини ми се да би било боље да сте приштедели вовац и да никога нисте посвећивали у своје намере. Могли сте: се просто спустити у јаму. ј

— 0, Господе Боже! — узвикнуо је човек. — А да ме не опазите ни ви, ни кочничар, ни ико други! Шта онда2

— Имате право.

Поразговарали смо се још о овом, о том, човек је дошао до крајње станице, и, кад је мој воз кренуо натраг, пошао заједно с нама...

На углу улице Монрое рекао је:

— Ево и апотеке, у коју ћете однети моју жену, ако падне у несвест.

Затим је скочио с воза.

Постао сам богатији за десет долара; хвала Богу, у жи-