Policija

— 857 —

воту има по каткад сретних дана. Целе зиме имао сам са свешчицом новина на леђима и грудима, да би се штитио од оштрог ветра; хартија је на моју велику збуњеност, шуштала при сваком покрету, и другови су ме немилосрдно задиркивали. Сад ћу, међу осталим, моћи купити кратак кожни капут невероватне дебљине. И кад ме другови други пут почну пипати, да чују како шушти хартија, ја то нећу трпети...

Прошао сам двапут, прошао сам трипут по вароши, ништа се није десило. Кад сам по четврти пут морао поћи са станице Котаж, ушла је млада дама и села на предњу платформу. Била је у мрком крзненом капуту. Пришао сам да примим новац, и она ми се окренула, тако да сам видео цело њено лице. Била је врло млада и лепа, са сасвим невиним правим очима. Сиротице, данес ћете морати преживети силан страх, — помислио сам, — Ви сте узрок мале обесне шале, и она нека вам је казна. Свакако, однети вас пажљиво у апотеку, биће ми велико задовољство,

Јурили смо према вароши.

Са своје платформе спазио сам, да је кочничар почео да разговарао са дамом. Шта јој је он могао говоритиг Мимо то, он није смео да разговара са путницима, док врши своју дужност. На своју највећу зачуђеност видим, да се дама миче ближе оном месту, где стоји кочничар са својом кочницсм, и са запетом пажњом слуша шта јој он говори. |

Ми се возимо даље према вароши, остављамо и примамо свет, све иде својим редом. Приближавамо се улици Мовнрое. ја мислим: ексцентрични млади човек изабрао је врло згодно место, угао Монрое — угао миран, где му нико неће пречити да се спусти у јаму. И мислио сам даље, да никада нисам виђао, како су радници трамвајског друштва стајали у оним јамама и штогод доле поправљали. Али ако би коме пало на ум да остане у јами када јури воз, он би одмах постао краћи за неколико палаца: жица, која пролази доле, ка кабелу, одсекла би му главу.

Како је идућа улица била Монрое, прешао сам на предњу платформу.

Кочничар и дама више нису разговарали, Последње што сам опазио било је то да је кочничар климнуо главом, као

„Полиција“ 6