Policijski glasnik

42

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 6

црквама, или у опште у гунгулама; за тим албум за јавне женске, које краду своје госте при спавању; и најзад албум за аедерасте. Обично се држи, да је колевка педерастима на оријенту, у Турској и Грчкој, али овде сам видео. да је и то зло ухватило дубока корена. Педераста има у свима редовима друштва берлинскога. У албуму њиховом видео, сам слике: гроФова, дипломата, банкара, ОФицира, учитеља, глумаца и т. д. Та је страст овде страшно развијена. Имају и своје мушке заводе. II што је чудно сама полиција не може много томе злу да доскочи. А и како ће га угушити, када се у друштву педераста налазе и лица са виших ноложаја. У кривичноме одељку показано ми је једно извешће члана полиције г. Вајнера. Има неких десет писаних табака. Тај се раиорт односи на један бал педераста, који је ове године, у Фебруару, држан у Берлину. Па балу је било око 800 лица. Сва су лица била мушка. Међу њима стараца од 80 година п младића од 17 година. То је био све сам педераст. Пасивни педерасти били су у женскоме оделу. На балу се проводило и играло, као обично. Весеље је и одушевљење међу њима било, како г. Вајнер описује, ванредно. У извештај се помиње и ко се с ким проводио. Бал је трајао до зоре. А било је на њему лица из свију редова образованог берлинског друштва. II полиција је у таквом једном отменом друштву имала само да арисуствује. Ништа више. Она је видела, она је констатовала појаве, али из » виијих разлога" даље не сме. Зашто? Казао сам наиред. Неморал је овај зашао по горњим редовима. И ако се почне трагати и кажњавати мора се наићи на људе од уплива и положаја .... У Берлинској полицији има и нарочити ред агената полицијских, који се зову агенти за јавни морал. Али и њихова радња своди се само на посматрање и реФерисање . . . У албуму педераста има некакав млад, леп келнер. Иншпектор ми је ноказао некаквих десет његових слика. Рекао бих, да су то разна лиц&, кад тамо у ствари је било једно и исто лице. Лепи келнер облачио се једнога дана као девојка, други пут као млада госпођа, трећи пут као лепа собарнца, четврти пут као лепи младић са црвеном свиленом марамицом у врх капута и т. д. И велика господа трчала су за њим по берлинским променадама. Полицијски агенти хватали су и хапсили »даму« али њане курмохере једва да су смели помињати. У криминалном албуму има и један одељак за стране, интернационалне, злочинце и кривце. Ту има лондонских, париских, бечких, петроградских и у опште светских криваца. Зачудио сам се, када сам на једноме листу нашао слику и опис једнога лица из Београда, који је тамо означен као опасан варалица, али коме ништа не смета да се и данас броји међу чиновнике наше .... Инспектор ми показа прстом на њ. Београђанин — рече ми он . . . . А не — додадох ја — то је Аустријанац. У албуму немате ни једнога Србина ... А да је знао, могао ме утући. Само да је додао: па то је сада ваш чиновник. И да ми је баш и казао, шта би му могао одговорити. Протекција и сродничке везе дижу варалице у чиновнике и у мојој леиој отаџбини Србији!!! (нАСТАВИЋЕ СЕ)

И С Т Р А Г А 1У Повреде оштрим оруђем (СВРШЕТАК) 4., Од велике је важности и питање у коме је правцу засек извршен, јер лекар по рани готово не може сам да даде о томе потребно обавештење. С тога је, дакле, при оцењивању тога питања потребно, да се најпажљивије испита и протоколарно утврди: положај леша, изглед, место на коме је нађен,

сви па и најмањи трагови крви, у каквом је стању било одело и положај руке (да ли је била отворена или стиснута) и т. д. 5. Ране задобивене убодом могу бати смртоносне, ако и није било никаквога излива крви. У таком случају се често десило да се ране од убода превиде, те се усљед тога што спољннх повреда нема, није ништа ни продузимано за расветлење дела. Најопасније су у томе иогледу повреде задобивене од тесака и њима подобних оруђа. 'Гаквих повреда има највише у ратовима. 0 овоме да наведемо овај пример: Имало се једном да изврши ексхумирање (ископавање) некога човека, који је убодом велике бургије убијен. Лекар, који је прегледао мртваца, није оцазио повреду, и при обдукцији морало се нризнати, да је спољна повреда била тако незнатна, да се је лако могла предвидетн, те се лекару није могло ниуколико иребацнти што је није опазио. Поред тога ваља знати још и то, да и дубину ране убодом задобивене често ни сами вештаци нс могу тачно да определе. Орган власти, који изађе на лице места, често јави : »да је повреда мала и незнатна и да ниуком случају није смртоносна"; а међутим она је у самој ствари дубока и смртонооиа рана задобивена убодом. Узрок за што се дубина таке ране тешко може да опази тај је, што њу констракција мускула одмах иод кожом некако затвори. Но код таких рана, убодом задобивених, може бити и обратно т. ј. да изгледају ужасне, али ипак да нису смртоносне. То обично бива код рана на глави. Десило се н. пр. да је једно лице задобило нри некој тучи ирилично дубоку рану на глави убодом ножа, али је та рана с временом потпуно зарасла и он тек после више година од неке друге болести умр'о, која са позледом никакве везе није имала. За ово ево још једног сличног случаја: Неки младић забоде своме другу, приликом једне туче, свој нож у главу тако, да је нож остао забоден у глави. Озлеђени, кад му нико од присутних не хтеде нож извући, отиде у таком стању код оближљег ковача. Ковач се узалуд трудио да нож помоћу једних великих кљешта извуче, јер није смео при томе сву своју енагу да употреби. Повређени оде за тим лекару, до кога му је ваљало 3 / А сах. пешечити, и тек овоме иође за руком да нож извуче. Четрнајест дана после тога, дође озлеђени суду, да јави, да је потнуно оздравио. Ту скоро читасмо опет у новинама, како је неки стари обућар, у наступу лудила, забио себи у главу 5 ком. ексера од по 4 см. дугачких, али да је после у болници ииак потпуно оздравио. Према овоме могло би за исљедника важити ово правило: »да ни.једна повреда на главн није тако лака, да не може бити опасна, али опет да ни једна така повреда не мора бити толико тешка, да може да буде опасна«. 6., Са добро наоштреним ножевима не морају се увек проузроковати ране које имају оштре ивице, јер ако се ма како оштар нож забоде ма на које место коже, на се њиме не руководи тако, да ширина ножа стоји према рани иопречке, онда рана може да буде само рецкаста или прснута. Међутим, повреде таке врсте не могу много дубоке бити. 7., Огреботине играју нарочито онда веома важну улогу, кад су нанете у самоодбрани. Имамо ли н. пр. пред собом онога који је огребен и онога који је окривљен да је овога огребао, онда ваља нарочито обрагити пажњу на нокте окривљенога, иа ће се на мах но облику ноктију моћи опазити, да ли је баш он то учинио или није. Ово ваља што је могуће брже учинити, да не би нокти добпли други облик, што бива онда, ако је кривац добио времена да их исече и т. д. — И она нечистоћа испод ноктију може често да послужп као важан доказ, па с тога треба исљедпик и то да има на уму, те да при ислеђењу таког дела даде да ту нечпстоћу вештаци прегледе и свој суд о њој донесу. Ово н. пр. ваља увек да буде у случајевима, где се као насигурно узети може, да се је убијени гребањем од свога противника бранио. Жене се по највише тим сретством бране, само ако нису одмах у почетку за то онемогућене. С тога ваља, дакле, у таким случајевима узети какво шиљато дрвце или савијену артију и тиме нечистоћу испод ноктију леша сакупити, па и то при оценивању дела узети у. обзир. Кад се за тим та нечистоћа микроскопски прегледа, онда се може у њој наћи крви, усљед чега се опет може доћп до закључка, да је учинилац убијства морао задобити огреботине,