Policijski glasnik

102

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 14

све власти и звања- дужне да набаве лено и вешто израђене печате« — јер се то нити може изискивати, нити се пак може о томе надзор водити. То би се могло постићи само тако, кад би држава ту ствар сама у своје руке узела, или тако реКи монополисала т. ј. кад би се она сама старала о изради печата, као и о раздавању ових свима надлештвпма у земљи. Ко је имао прилике да види многе ФалсиФикате печата, исправа, новчаница и т. д., тај се могао уверити, да извежбани ФалсиФикатор, може без пб муке и највештије урезана словца, орнаменте, извијугане линије и т. д., лепо и неприметно да имитује. Једино само: човечије ликове, а особито лпце и руке, не може никада добро да потреви. То се особито може приметити код ФалсиФикованих новчаница. Све му добро испадне за руком, само лица и руке појединих генија, алегоричних Фигура и т. д., изађу готово увек тако рђаво и рогобатно, да се ФалсиФикат на њима даде одмах приметити. Као што се из тога даје закључити, државе су нарочито на печатима, које ударају на новчанице, дале израдити људске ликове, (Алегорије, геније и. т. д.) само да би могућем ФалсиФикату на пут стале и онемогућиле га. Печати би се могли израђивати доста велики, јер величина њихова ни чему не смета. На столу сваког надлештва има за њ' доста места, а кад се утисне на какву исправу, једну целу страну буквице и т. д., иеће""такође имати никаквих штетних иоследица. Јер што су печатп већи, тим се могу боље и вештије израдити и украсити, па их је онда наравно теже и ФалсиФиковати. Што се тиче трошка око прављења печата, то не треба ни у колико у обзир узимати; јер кад се само један једини печат изради, и по једном пзвесном моделу, па онда други ио другом и т. д.. онда остали печати неће впше скупо стати, а међутим би заменули ове садашње, који су рогобатно израђени, и који се дају лако ФалсиФиковати. Чим би таки печати готови били, онда би их држава испослала свима надлештвима у земљи с наиоменом, да новац за дотични иечат пошаљу државној каси. Према- томе, дакле, свако би надлештво за се сносило трошак око израде новога печата. У исто време држава би наредила и дан од када ти нови печати ступају у живот, а стари се укидају. На тај начин би био потребан само летимичан поглед на иечат, па да се одмах види, да ли је оригиналан или ФалсиФикован. Данашњим пак ФалсиФикаторима не би онда више ни иадало на памет, да се упуштају у тешко ФалсиФиковање тако вешто израђених печата, а досадањем злу у томе погледу, пресекле би се жиле једним ударцем. ( наставиће се). ПОЖЦИЈСКИ РЕЧНИК, Последице немањатапије. (свршетак). У 13. броју „Полицијског Гласника« обећали смо изнети Формуле уверења, каква се траже приликом иреноса непокретш*х добара, те да би се нренос без примедбе могао вршити. Дакле, при преносу непокретних добара, треба подносити или уверење или распоредно решење о иаслеђу. Ово решење ваља тражити од судије за неспорна дела надлежног првостепеног суда, по маси дотична завештаоца, а према наређењима у глави IX. грађ. законика о насљедству. Илн, ако маса умрлога није никако образована, нити била пред судијом за неспорна дела дотичног првостепеног суда, онда уверење од своје оиштине, снабдевено потписима како председника, тако и чланова тога суда. Сем ових јопг и одборника, чију садржину и полицијска власт треба да овери и утврди. I. За уверења, кад је маса код неиоср. судије образована. У овом уверењу треба да стоји: а., кад је и које године умро завешталац чија је маса образована ; б., да је извесно лице после своје смрти, решењем неспорног судије дотичнога суда, проглагпено за јединог насљедника, како иокретног, тако и непокретног имања које се отуђује; в., да никога више није било у задрузи, или ако их буде, то колико је њих, и је су ли и на који начин и у чему оглашени за наследнике, и г., је су ли у задрузи или одељење.

II. За уверења кад масе иису образоване а које ће онштински судови издавати. Уверење Којим суд и одбор опшАне Н. уверава сваку ово земаљску власт, а нарочито првостепени с^д РГ. да је Н. Н. из Н., умро 1870 године без завештања ; да после смрти његове није масе над имовином његовом никако образована; дајењегов једпни насљедник Н. Н., из Н., како иокретног, тако и непокретног имања, а посебице имања ,званог »Преломи«, које постоји у атару општине Н.; и најзад, да то имање не стоји ни с ким у спору због својине, јер је Н. Н. из Н. једини госаодар поменутог имања. За истинитост садржине овог уверења, јамчи суд и одбор оиштине Н. Ово се уверење издаје на захтев Н. Н. из Н. № 300. 15 марта 189*. год., Н. Председнпк Суда, Милан ВасиљевиК Деловођа писар Сава Дазаревић Члановн: Љуба Иетровић II. Димитријевић Одборницд: Влајко ВогдановиК Милован Филиповић Миле ПавловиК На овај ће се начин доказивати право својпне. на земљишта, која се отуђују, а на овај исти начин могу се само од сада и убаштињења вршити.

ПРАЗНОВЕРИЦА (сујеверје). Сваки народ има својих празноверица, мање или више. Има празноверица, које се граниче са — лудилом. Нама је још у свежној памети догађај, који се пре неколпко година десио у Смедереву, кад је једног подиаредника заклао његов војник да га после опет оживи. То је учинио убилац но упуту убијенога, а у цели проналаска неког грдног блага у тврђави смедеревској. И после тако крвавог, тако одвратног догађаја, јавља се.један у другоме облику, који се такође граничи са иразноверским лудилом. Ми ћемо га овде испричати нашим читаоцима. Вече је, 8. Марта т. год. Догађај се збива у Стругапику, среза калубарског, окр. ваљевског. Те вечери, у очи „Младенаца", дође код кошаре Т>уре Шутулића из Струганика, његова жена са снахом. Ту је био у то доба још и Владимир, син Ђурин са слугом Михаилом. Чим су ове две женске дошле, дадоше се на посао. Одсекоше две велике гљиве с два дрвета. Гљиве провртеше и утурише по једну свећицу воштану. Метуше их до врата изнутра и с једне и с друге стране и онда их запалише. За тим су узеле један кантар и доњу таблу преполовиле тако, да су једну половину метули с једне стране врата до свеће а другу половину с друге стране. Сем тога метуле су са стране по једно сврдло. Сад настаје занимљива процедура. Свеће гору. Пламен се њихов према ветру повија то на једну то на другу страну. Жене нотераше споља овце и јагњад у кошару. Било је 65 комада оваца и 30 младих јагњади. Шене су тада негпто мрмориле. Врачале су Дакле, да им се стока илоди и да од никакве болести не болује. За тим затворише врата од кошаре и одоше сви у колебу, која је удаљена од кошаре за 11 метара, да тамо вечерају. У кошари је остало све онако, како су биле оставиле. На један пут засија пред колебом светлост. Она беше јасна ал' и — улсасна. Оставише зделу са јелом и сви појурише напоље. Пред собом опазише страховити призор. Кошара је на сав мах горела. Још се само по кад-кад чуо ббни глас овац^ и малих јагњади. Ватра је силно беснила. И кошара, која је направљенд од сувих кровина и врљика до земље изгоре....