Policijski glasnik

БРОЈ 14

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

103

Остао је само иепо на овоме згаришту. Пепео од кошаре, и непео од оваца и јагњади — од домазлука несрећнога Ђуре. Ето, шта све неће враџбина да учини. Место, да се овце плоде и да не болују, оне су изгореле. Тако Бог казни оне, који верују у нешто, што се противи и Божијем закону и људскоме уму. 0 овоме догађају послао је извоштај г. Министру унутр. дела — Начелник округа вал>евског 14. Марта 1898. год. под Бр. 8020.

НИКОЛА МЊШЕВИЂ. ★ ' * * »Господине. Као што вам је и самоме познато, вашега брата, поп-Кузмана, осудиле су турске власти на 101 годину робије, због разних кривица, које су му бугарски шпиуни створили. Он је сада у граду »Аћи <( . Осуда је била у Скоиљу. И ја сам као српски учитељ у Маћедонији, за идеју Српства, заједно са женом био осуђен на робију, но смо, хвала Богу, срећно умакли, и ево нас сада у слободној Краљевини Србији. Ако пмате брацкога осећања; ако вас срце боли за братом, сад је прилика "да га ослободимо. Лично ћемосе о свему споразумети® Поп С. који је ово писмо читао, радосно узвикну : ■— Хвала теби милостиви Боже, бар ћу брата опет видети ! . . . . Поп С.... имао је парохију у Б. округа В. Човек, илеменита срца, пун оног старог, патријалхалног иоштеења, па није ни у шта сумњао. Он је волео своје парохпјане а и они њега... Беше скроман у свему. И у своме раду налазио је он и своју срећу. Све што је желео, што је од Бога.просио, то је било да му брата избави из тешког турског ропства. И ето, сада: јавл^а му се избавилац, човек, који је са његовим братом муке мучио , који је сносио тенши јарам турског робовања. Па да не буде весео, да не поднесе и последњу жртву за спасење свога брата?... Био је готов на све... Баш у томе времену,- кад је иои С. ово писмо из Београда добио, беше у Београду, по нокоме своме послу поп Ж.... његов добар и искрен пријатељ. Случајно се ноп Ж. тамо сатао са неким младим човеком, који је млого распитивао о попу С.... Причао му је како је био учитељ у Маћедонији; како је страдао за Српство, и како је заједно са поп Кузманом робовао у тамницама турским..ч Кад се поп Ж. вратио из Београда, он је своме сабрату иопу С. све ово испричао и још додао, како је то добар човек, болећива срца; и како много жали за поп-Кузманом; и најзад, како је сад прилика, да се поп-Кузман ропства ослободи .... Добрп поп С. од радости је плакао. Мислио је у томе часу: слава, теби, Боже мој ! Ето, нађе се бар један човек да избави роба из — гроба !... На неколико дана по повратку попа Ж. добије поп С. из Београда друго писмо ове садржине: .... »Господине. Молим вас, чим ово писмо добијете, иошљите ми 80 динара, да дођем у В. Морам тамо набавити нужне податке за вашега брата поп-Кузмана, јер га само на основу тога можемо избавити®. . . . Још једна зрака наде и радости. Поп С. није оклевао. Љубав према брату и осећај дужности према његовој несрећи, налагали су му да ради, да се жртвује. И он је одмах послао тражиоцу 80 динара. Чекао је и —• надао се...

После 2—3 дана, долази у В. млад човек, веома углађен и учтив. Нађе се са поп С. у каФани код „Конзула". Претстави се као мученик за идеју Српства, као страдалник, који је са поп-Кузманом на једноме ланцу био прикован. Поп С. ороси лице сузама. — Сирома мој брат, болно уздахну... Ви сте, господине, слободни, а он? — Не брините се, биће и оп скоро слободап. Ја сам даиас учитељ код турскога конзула у Београду. Учим његову децу српском језику. Са конзулом стојим не може боље бити. Само ми ваља да придобијем још и еФендију Луку... Он има доста јаког утицаја на конзула, јер је његов лични драгомаи. Но и то ће и !)И... »Подмазана кола боље шкрипе«, заврши овај младић са веселим осмехом. Поп С. пливао је од радости. Он је у својој души осећао нешто, што се не да изказати. Пред његовим очима лебдила је слика његовог бедног брата. Окован, у влажној тамници, уздише и чезне за слободом. И ето, слобода се јавл>а, дивна, не очекивана. Па зар да му не пружи руку, да га не избави? Он дакле није ни у шта сумњао. Па како би и могао, кад му је и поп Ж. казао, да познаје овог учитеља, као добра и иоштена младића. Не, то не може бити. Пои С. беше прожет у тај мах осећајима дубоке благодарностп према томе човеку, који му се, ето, јави, као оио што се јави.звезда мудрацима са исгока, који су хитали да поздраве месију у Јерусалиму. Поп С. гостио је свога госта да не може боље бити.... Беше свачега у обиљу. А и како га не би гостио, кад му он обећава избавити брата из клетога ронства турског ? 1 — Само, говорио му је гост, ваља да напишемо уверење, и да метемо што више печата и потписа. Турцн млого респектују иечатима и потнисима. Што више печата и потписа, то је и успех сигурнији. — Све ће бпти, како ви кажете, вели ноп С. И они се дадоше на посао. Лично са гостом отишао је поп С. код проте и молио за уверење. Чак је гост поиов неким заповедачким гласом говорио проти, да мора црквена власт издати уверење, за бољи доказ тражења слободе за иопа Кузмана. Јурило се на све стране неких три дана. Набавило се доста и печата и потписа. Потписивали су и кметови и сукметице, и тутори црквени па и други грађани. Севан је, да се човеку помогне, па су људи драге воље и помагалн. Кад је све то било готово, гост узе све те хартије н крете се на пут. Угошћен царски неколико дана, он је био весео и расположен.... При поласку дао му је поп С. драге воље две банке за кола и опростио се с њим, као са својим рођеним братом. — Нека ти је срећан пут, и дај боже да извршиш твоје племенито дело. — Хвала, виче гост с кола. Право одох код конзула турског. Само, онај еФендија.... видећу. Збогом. — Збогом. И кола се кретоше из авлије. Иои С. дуго је гледао за овим младићем, па је тихо ирошаптао : — Сам те је Бог послао племенити младићу, да олакшаш терет моме ојађеном срцу...

На неколико дана после овога, добије поп С. из Београда од онога младића ову депешу: »Пошљите одмах телеграФском упутницом 150 дннара. Нужно. Иначе је ствар пропала". Добри поп С. посла оиога часа тражени новац...

Слика III.