Policijski glasnik

ВРОЈ 20

ИЗ ПОЛИЦИЈОКОГ АЛБУМА. Јаникије Миловановић, лопов. Има зликоваца разних врста. Има их, који чине злочина дела по инстикту; има их којима је украсти туђу ствар врло лак и обичан посао, а има их, које је тренутна нужда на злочино дело навела. У ове последње не долази овај Јанићије. Он је лопов од „заната". Њему је крађа за срце прирасла. По занимању је био слуга, т. је. по привидноме занимању, а у ствари је лопов, и тешко оној кући у коју он дође. Родом је из Лисине среза, студеничког. Има око 26 год. Раста је средњег. У опгате- плав и сувоњав... Има једну женеку и са њоме је изродио двоје — ванбрачне деце... Последње је његово злочино дело ово: Ноћу, између 23. и 24. Фебруара тек. год. поиео се на таван каФане »иараносовог лана", где је Коста Ђурић, трговац на Сави, оставио свој лук до близу 500 кила... Јанићије мирно али одважно поче скидати лук, као да га је тамо својом руком оставио. Но беше у своме »послу" изненађен, јер га ухватише на самоме делу... Пошто му је кривица потпуно ислеђена, спроведен је на суђење ирвост. суду за ва^р. Веоград, који га је пресудом својом од 14. Априла тек. год. Бр. 8337. осудио — иа једну годину затвора. Да је Јанаћије само ово дело извршио ни по јада, ал' он је у опште познат као неваљао и склон на — подобна дела. Не може бити претпоставке, да је кра1)у извршио само за то, да своју децу исхрани. Он је то учинио у цељи свога личног користољубља, јер га цела „Сава" познаје као човека "крајње певаЛ)ала. За њега се држи, да је у томе крају починио млоге крађе и кајишарлуке, ношто је веома вешт и препреден. Умео је само на тај начин да се сачува. Сваки, који га ма и најмање нознаје, вели: »хвала Богу, кад је једном и овај лупеж долијао«... Доносећи слику Јанићијеву, ми велимо: да Бог сачува сваког газду од — оваког слуге. Ђока Сервијанац, коњокрадица и убица. Не само добар психолог, но и сваки други обичан човек, ако само мало боље уочи ову слику, познаће у њој окорелог зликовца. Да је Ђока доиста такав, читаоци ће се иајбол>е уверити, кад прочитају ово што ћемо им испричати. Почетком пр. године беху у Срему и околини учестале крађе коња. Власти тамошње употребише сва могућа срества да уђу у траг крадљивцима. По сви њени покушаји о-" стадоше без успеха. Тек, једног вечера, тако око половине марта пр. год. жандармима, који због тих учестаних крађа крстарише по целоме Срему, пође за руком, да ухвате овог Ђоку и то у тренутку, кад је хтео два украдена коња испратити за сремску Митровицу. Ђоку одмах одведоше у општинску кућу и притворише. Како затвор не беше доса јак, а Ђоку познаваху као веома опасног, јер је раније четири пута био осуЈјИван на робију због крађе коња, то га наизменце чуваху у затвору два жандарма. Знајући опет Ђока,

како је тешко робијати у А-Угарској, привидно беше миран. Али у тој привидној својој мирноћи, он је мислио о бегству, и беше решен на све. Чекао је дакле и — вребао У тренутку, кад је жандарм, који га је чувао, спустио пушку поред себе, да би могао направити цигару, Сервијанац, који је дотле мирно лежао, скочи као тигар, дохвати пушку и за тренут ока прободе бајонетом жаидарма, развали врата и побегие. Сирома жандарм није ни писнуо. Бајонет му је прошао кроз сред срца. После 24 сата Сервијапац је већ био у Србији а после неколико дана, мирно и спокојно радио је с коњским колима на путу између Обреновца и Забрежа, возећи путнике и робу. трговачку. Како у Обреновцу и околини има доста досељеника из Аустро-Угарске, које тамошњи становници зову општим именом „Банаћани®, то долазак и појава Сервијапчева нису иикоме па ни власти пали у очи. Разуме се већ, да је оп променуо име. Звао са Милан. У Обреновцу је Сервијанац остао до краја Маја пр. год. а тада га је од једном нестало, исто онако изненада, као год што се био и појавио.

Аустро-Угарске власти тражаху енергично Сервијанца по целоме Срему. Надајући се, вал,да, да ће га тамо сигурно ухватити, оне се одмах у почетку, не обратише за помоћ нашим властима. Београдска полиција, сазнав са приватне стране за злочин Сервијанчев и његово бегство, а погпуно свесна свога задатка, поверљивим путем почне трагати за њим. Трагање њено није остало без успеха. Поверљиво иисмо управника града Београда које је на два дана, после одпочетог трагања за Сервијанцем, било упућено пачелнику среском у Обреновац, казало је јасно овоме: каква се опасна зверка налази у његовој околини. И ако је начелник предузео сва могућа средства да Сервијанца пропађе и ухвати ; и ако је то рађено у највећој тишини, ипак је Сервијанац — „стари курјак« нањушио опасност која му је претила и, као што смо впдели, благовремено је умакао. После некОлико дапа он се већ беше погодио кодједног сељака, у срезу тамнавском у близини Уба, да му помогие средити летину. Ваљевски и подунавски округ преко лета препуни су раденика из Аустро-Угарске, који, немајући себи шта да раде, прелазе у Србију и помажу у пољским радовима нашим имућнијим земљорадннцима. Они остају у Србији преко целог лета, а по неки и преко јесени, па се за тим са својом зарадом враћају у Аустро-Угарску. Знајући их, као сиромашне и вредне раденика, на њих је слабо ко пажњу обраћао. Сервијанац је то добро знао и као што смо видели, користио се врло вешто тим својим знањем. Оно, исгина, почетком августа прошле годиид министар унутрашњих дела, на овдашњега аустро-угарскога посланика беше издао распис свима полицијским властима за тражење СервијанчевО, али, зар би ко могао и посумњати: да је зликовац онај вредни и поштени раденик код газда Н...? Та он беше тако миран, тако добар, да ни мрава не хте ногом нагазити. — Баш је срећан овај газда Н... кад се намерио на онаког раденика? Ради као кртица, а чува газдипо боље него своје. Кажу, да га газда Н... задржава за наполичара. — Па хоће ли да остане ? — Хоће, само прво да породицу преведе у Србију. — Вала и ја бих га задржао кад је онако вредан и поштен. —- Ето, тако је околина мислила о Сервијанцу. Нов распис г. министра за његово тражење и награда од 200 Форината, коју је аустро-угарска власт обећала ономе ко га ухвати, не помогоше ништа. Сервијанац оста код газда Н. све до почетка ове године а тада, иод изговором да ће у Аустро-Угарску по породицу, остави газда II. и врати се у Обреновац. После неколико дана, он је већ у велико иаставио прекинуто кочијашење, а уједно је иочео и иремишљати, како би се на Забрежју могли »шверцовати« крадени коњи. Рад му већ беше досадио. А, како неби ? Радио је код газда Н... као роб пуних шест месеци, — он, који ни код своје куће није хтео да ради, и који се не беше навикао на какав поштен, озбиљан рад. Ако је за вајду, доста се „напатио." Сад, кад је свака опасност прешла, зашто се не би мало одморио ? Зар у Србији нема неколико одбеглих робијаша из Аустро-Угарске, за које нико не зна? Та колико их само он зна још из Крчедина, док је' тамо коње крао и њима продавао. Они су годинама у Србији, па кад се они ништа не плаше, за што он да се плаши? Ето, тако је премишљао »Сервијанац« кад се решио да стално