Policijski glasnik

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 54

Сен Шист је сад имао за њу нешто надземаљског у својојђ лепоти. — Хајдемо, сестро, време је ручку ! — опомену је брат. — Та останимо још мало ! —- мољаше га Меланија и непрестано гледаше у свој идеал, који је равнодушно разговарао с другима и не слутећи, да је разбуктео плам у срцу једне од најлепших девојака. Шил је повуче за руку. — А.ко неКеш да идеш, ја ћу да идем сам ! Тада она погледа последњим погледом онога, пред кога би била од свет срца пала и рекла му: — Сен Шисте, ја вас љубим, љубим вас целим жаром прве љубави! За тим је мирно пошла за својим братом. III. Од тога дана био је Сен Шист предмет тајне Меланијине љубави. У њој је пламтела жеља да сваки дан, сваки час отрчи у конвент, да тамо види човека, што беше поиосни храст, око кога се вијугао бршљан њене љубави. Рада је била да му рекне, да она у свакој звезди, која завири у њену мирну собицу, гледа његово око, да је он непрестано средишна тачка њених мисли и њених снова. А Сен Шист, он не знађаше, да је он њено небо, њен Бог, њено све. На послетку се одважи и замоли оца да јој још једном допусти да присуствује једној седници конвента. Отац јој одобри. Лепо обучена, као да иде на свадбу, поз^ита она са Шилом, својим братом, ка циљу своје чежње. Како јој је било срце, кад је бацила поглед кроз редове чланова конвента и како је поруменела, кад је нашла онога, кога је тражила. Он јој се данас учини још много лепши, но први пут. Долазило јој је да му приђе и нољуби га. Међу тим је Сен Шист седео мирно, повучен у себе. На његовом бледом лицу огледаше се неки бол. Нека кобна слутња као да је лебдела на његовом челу. Ваљда је помишљао на будућност. Меланијине очи напунише се сузама. Она је шхакала, не знајући за што. Да није и њу мучила иста слутња, која је узнемиривала и њен идеал тамо доле у дворници? — 0, Боже мој! — уздахну она — у овом ужасном времену све је могућно. Ко зна да неће и ова дивна глава кадгод пасти од секире мог оца, ко зна да неће и. Сен Шист бити жртва гилотине као и многи други ! Ох, само ја да не доживим никад тај страховити дан! И пошто је Меланија своје сузе убрисала, унре опет свпј поглед у милог човека, који јој у својој лепоти изгледаше као надземаљски геније. Кад је довршена седница и чланови конвента почели да један по један излазе из дворнице, Меланију је гонила нека неодољива сила, да се у гомили скрије од свог брата и она похита к вратима, на која је конвент излазио. Баш кад је приспела до врата, наиђе Сен Шист, човек њене љубави. Поруменивши и дошавши готово изван себе откиде она угасито црвени шебој са својих груди и пружи му га с погледом, који је говорио више но сви језици земаљски. — Чија си ти, лепо дете ? — упита Сен Шист. — Ја сам кћи џелата Сансона! — Па шта хоћеш ти од мене? — Ништа, грађанине, ништа! Ја сам... хтела... само .. да Вас видим.... и да... Вам.... кажем... — Па, што замуцкујеш ? — упита је Сен Шист збуњено. — Па да Вам кажем... да Вам кажем... настави Меланија сва зајапурена — да Вас љубим као свог брата, као свог оца, као свог Бога! Не љутите се на ме, грађанине! Нека чаробна сила гони ме, да Вам кажем, шта према Вама осећам! Изгледало ми је непаметно, да Вам проказујем тајну свог срца, али не имадох снаге, да је и даље кријем ! Грађанине, не љутите се, не презрите ме с тога! — Ох, мило и лепо дете! — узвикну Сен Шист одушевљено, ■— како ме испуњава поносом и срећом твоја исповест! У твојим очима ја видим лепу душу ! Буди скромна и ваљана и немој никад срамотити свог оца! За тим јој топло стдште руку и оде.

Меланија је била поруменела од стида. Она се не усуива ше да погледа у вис, но је оборених очију стојала непомично на једном месту као какав кип. — Та где си, сестро, — чу се глас њеног брата. —- Тражих те свуда. Добро је, те сам те нашао ! — Ах, брате мој ! — изусти Меланија уздахнувши. — Шта ти је, сестро? упита је Шил забринуто. Ти си се тако изменила и пребледела ! —• Шиле, мени није добро! Похитајмо кући ! — мољаше Меланија. — Ено тамо Фијакера! Хајде да седнемо у њ! У пола онесвеснула догегуца Меланија до кола. Чим је села, сруши се у наручја ужаснутог брата. После неког времена отвори она очи. Зверала је упрепашћено око себе, као да се пробудила из каквог тешког сна. — Да ли сам ја то само сневала? — упита она промуклим гласом. — Шта то говориш сестро ? — Сад знам. Нисам сањала ! Ја сам га видела и говорила с њим ! 0, дакако ! — Ти као да сањаш, Меланија! — Не, не! Ала пусти ме да сањам, брате; ово је најлепши сан у моме животу! IV. Четири недеље доцније, 28. јула 1794, испуни се кобна слутња Меланијина. На троја кола вожени су на губилиште Робеспијер и његов брат, Сен Шист, Кутон, Диме, Анријот, Лескот, Пајан, КоФенал и још дванаесторица других. Робеспјер, још јуче ужас Француске, био је данас предмет клетви целог народа. Он је седео између Кутона и Сен Шиста ; његово запрепашћено лице била је сушта супротност ведром лицу Сен Шиста. Он је ишао у сусрет смрти с растројеном душом, већ сад као да су га мучиле паклене муке. Међу тим у веселим очима Сен Шиста огледало се небо са свима својим блаженствима. Горе на скели, у подножју гилотине, стојаше судбина Француске, џелат Сансон и гледаше озбиљно у гомилу, која се подругивачки церекала, као да је пред шатром каквог комендијаша. У тој безбројној гомили налажаше се једно једино створење, чије срце раздираху силни, неисказани болови. То беше Меланија, џелатова кћи. Меланија, која је свог оца до тог дана љубила целом снагом своје душе, па чак више но и себе, наједанпут је осетила неко гнушање, неку одвратност против његовог заната. Долазило јој је да га свуче са скеле и довикне му : — Зар није пало доста глава од твоје секире? Остави тај посао данас, само данас, коме другоме, јер међу онима које ћеш погубити, налази се Сен Шист, идол твоје кћери, за кога би она радосио свој живот дала. Али Сансон није ни слутио, шта је Сен Шист био за његово дете, па чак и да је знао, ипак не би могао поштедети драгана своје кћери. Он је био невини роб закона и да му је закон налагао, да своме рођеном детету главу одруби, он би ту заповест морао да изврши. Сен Шист је био први, на кога је ред дошао. Он је ишао у сусрет смрти одважније но сви остали. ■— Грађанине Сансоне, — рече он — хоћете ли да ми испунцте последњу молбу ? — Говорите, грађанине! •— Поздравите од моје стране ваше дете, вашу кћер! Реците јој, да успомена на њу даје мојој души утехе на овом самртном часу! — Зар ви познајете Меланију, моју кћер, грађанине ? упита Сансон зачуђено. — Видео сам је само једанпут али је од тада нисам више заборавио. Кажите јој то, грађанине! А сад вршите своју дужност. Сен Шист положи своју главу под секиру и — док би тренуо оком била је раздвојена од тела. У хучној гомили чу се Јасан врисак и једно младо девојче наде онесвешћено на земљу.