Policijski glasnik

БРОЈ 11. У БЕОГРАДУ СУВОТА ,20. МАРТА 1899. ГОДИНА III. ооо ОЈОП) ОјОГ) ООО (У>о"сгУО С/УЗ СГГО С<00000 С<О0 ООО С/УД С/УД СОО С/УО С/УО С>РО С/У5 ОЈСП) ОбО ОСО С/УО С/?Р Обо С<бО СУУ5 (УУР С/70 С/75 С/У5 (ХУР С/У> С/?0 ОЈСГ> ОУЗ ОУ5 с/ур ООО С/УЗ .С<У С<6Р сг>о ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СТР7ЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ СјОП С^О~С/У^> С/>0 сло С.ОО С/У^ С/>0 ООО С/50 ОСО О^5~с/Ј0 СУ50 ООО О^'с/^"О^^С^ООО сло ооо С>50 ООО соо ОСО СЛО _С^5 ООО С^о 0>Г) С>90 С/50 ООО СЛО СУ>0 090 СОО С<СО 050 СХ50 С<00) с/>о соо сууо С/50 соо сло »ПОЛИДЖЈСКИ ГЛАСНИК« издази једаипут иедељио. По иотреби биће ванредних бројева. Претпдата се шаље уредништву у Београду »Краљев трг« до Унраве града Београда, а у унутрашњости код овдашћоних скунљача иди на пошти. Цена је дисту: селима, којо удазе у састав онштине -а која је већ претплаћена, чиновнидима, учитељима, званичиицима, општинским писарима и осталим званичпицима у опште годишње 12, нолугодиише 6 динара. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годишње 16, полугодишње 8 дииара. Жандармима годишње 8, подугодишње 5 динара, ну ови се по овој цени могу претнлатити само нреко својих комаидира полицијских одпосио пограничиих одрода. Наддештвима у опште 20 динара па годину. За ииостранство: годишње 24, полугодишње 15 динара. Поједини бројеви »Подицијсвог Гласннва« не продају се. Рукописи не враћају се. »О С^.СУ50 -ХУО уу; у>: УХ -УУР УХ ј :>50..УУ О .'уур •уу р : у>0) -!^0 ■»О |>'УЈ УС-О ОО^Гс^О С/СО оОО с/УР осо -уур .:.<>0 У,Р /Л .У^о с/>0.<>50 СУУ ОООО&О^

КАКВИХ ИМА ФАЛСИФИКОВАЊА ИСПРАВА И КАКО С Е 3 А ЊИХ САЗНАЈЕ? Од Ж. П. Јовановића. (НАСТАВАК) Излоншвши разне врсте ФалсиФиковања исправа, приступићемо сада, као што смо обећали, говору о томе, како ћемо сазнати да ли је нека исправа ф а л с ифико ва н а . нарочито ако се о њој каже да мора бити ФалсиФикована, а то се хш њој не може још да ввди. При овоме ваља нре свега имати на уму и мотрити. на то: каква требада је права, истинита исправа? Ако је нека исправа истинита, мора се на њој све једно с другим саглашавати: садржина, потпис, датум, руконис, хартија на којој је и мастило којим је писано. Тражећи, дакле, у чему је ФалсиФиковање, морамо најпре испитивати: да ли на исправи нема чега, што се с другим чим у љој не слаже ? Треба испитивати: садржину исправе, њен изглед и рукоиис. Неминовно је потребно разна испитивања чинити одређеним редом, да се, с једне стране, не би трошило и радило више него што је нужно, а, с друге стране, да се не би каквим преухитреним испитивањем остало без самога предмета за даља испитивања. Сврси најбоље одговара да се прво испита с&држина, исправе, за тим њен изглед, па рукоаис, и то све голим оком најаре, аосле, микроскоаијом а по потреби и фотографијом, и тек најиосле да се приступи и хемиском исаитивању, јер рад хемичара на том махом уништава поједине делове исправе. I. Испитиваве садржине исправе. Ту има да се види ово: 1. Слаже ли се садржина исправе с личношћу која пише, с њеним карактером, образовањем, стилом,. с начином на који она мисли и пише ? Треба обратити пажњу да ли није какво особито важно место те исправе, на крају каква става, ириденуто каквим »и с( , или да ли иначе ма како стилу необично не стоји, јер та су места увек сумњива. 2. Слаже ли се садржина са другим већ утврђеним Фактима, са другим белешкама издатеља исправе, н. пр. с оним што је увео у књиге своје радње? 3. Слаже ли се датум исправе с њеном садржином. Баш анахронизми су чести у ФалсиФикованим исправама. Тако у једном тестаменту оглашено је за санаследника једно дете, кога у времену из кога је бајаги тестаменат није ни било на свету, а понекад се у исправи сума казује у монети, које тада г према датуму исправе, није ни било. II. Посматрање како исправа ивгдеда. Ири том треба мотрити: 1. Је ли што радирано. Посматра се писмени докуменат с полеђине, да би се видело да ли нема каквих уздигнућа, каква постају услед радирања. Гледа се, даље, кроз хартију према светлости, да се види има ли нровидних места. Мотри се да ли на хартији није које место грубе површине и да ли не изгледа да мастило на том месту више у плаво прелази. Неки пут ФалсиФикатор, да би места, радирањем постала провиднијим, ојачао

и угладио, превлачи их раствором гуме, желатина, смоле и др., али тако доцније премазана места нису исте боје с околином им. 2. Је ли с киселинама што брисаио? То ће се иознати по жутобелим мрљама на хартији, које долазе отуд, што се ултрамарин, који скоро искључиво даје изглед нашој модерној хартији, раствара у киселинама. Ако се писмени докуменат пажљиво положи на какву топлу плочу или увије у свилену хартију и превуче врелом утијом, поново ће се показати брисана слова. 3. Има ли иначе каква трага, ио коме се може мислити на аромену или ареин&чавање ? Нека се гледа нарочито да ли има ма каквих чудних утиснућа. Једна исправа испитивана је према светлости, па је нађено на десној јој страни пуно ситних ожиљака, као кад би се какво писмено иосуло пескаоницом и онда нечим тешким притиснуло. На против на левој страни не беше никаквих ожиљака. То даде иовода, да се десна половина текста чита сама за се, на изађе да она, читана сама за се, даје са свим други смисао. Лева половина била је доцније уз то иаписана. У другом случају, разгледајући најтачније характеристична уздигнућа на полеђиии једне исправе, с муком се из њих могла ирочитати реч: »стотину"; међу тим на истом месту, на предњој страни, мастилом беше написана много већа сума. Уздигнућа су постала отуда, што је писаљком (плајвазом) снажно била притискивана хартија у писању поменуте речи. Исправа је била ФалсиФикована на тај начин, што је неко исписао текст мастилбм-. али је у томе тексту само суму написао писаљком која исто тако са свим црно пише, па, кад је исправа потписана, избрисао што је њоме написано и истим мастилом уписао већу суму. Као сумњиве ваља сматрати исправе, на којима има што расутога или канулога мастила, или које имају на себи каквих дебелих црта, тако, да се не види шта је испод њих. Сумњиве су и исправе, с којих је што одсечено, а то, у приликама, може да се позна по неправилном усеку као и по нешто необичном Формату. 4. Да не изгледају иоједине речи и иисмена као нацртани? Ово ће се лако познати по томе, што је у том случају писме нешто дебље и што неће изгледати да је писано једним потезом. Фалсификатори радо нацртавају поједина места, кад у каквом писмену хоће што да додаду, а доцније ће се опазити, да мастило, којим је писано то што је додано, није баш онако какво је мастило осталих места. 5. Да ли исаод аисменА исараве нема истих иисмена аисаљком (илајвазом) иисаних? То се да лако познати, јер у том случају поједини делови слова писаљком писаних још провирују ма најмање под мастилом. Из таких оцртавања писаљком да се закључити, да је писац подражавао туђем рукопису, па, да би га тачно погодио, најпре писаљком исцртавао слова или речи, било слободном руком или превађујући та слова и речи из ког рукописа баш самог лица чијем рукопису подражава, н. пр. кроз какву провидну хартију. 6. Да ли исправа изгледом својим казује да је доиста из онога доба како сама о томе гласи ? Мастило, с годинама, разлије се нешто у хартији и прави око себе нека жућкаста пољца. Тога, дакле, мора бити на писменим документима извесне старости. Ваља пазити да ли тих жућкастих поља има у равној мери око свију потеза писменових; ако их у опште има, само их не би било код појединих