Policijski glasnik

ВРОЛ 12

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

„чувати чистоту сс . Зар није тако? Разумете ли ви, разумете ли? Ама разумете ли, тпта значи та чистота ? Разумете ли ви, да ;је Лужинска чистота то исто што и'Срњина, а можда чак и гора, гаднија, срамнија, јер ви, Дуњице, мислите на изобиље удобности и задовол.ства, док је тамо дошла због гадне смрти! »Скупо, нрескуно стаје, Дуњице, та чистота ! с< А шта онда, кад вам терет ностане тежак, кад се ночнете кајати?! Колико туге, брига, колико прокљињања и потајног јадиковања, колико ће свега тога бити за то, што ви нисте Марта Петровна? А с мајком нашом, шта ће тада бити са њом? Та она је још сад неспокојтга, мучи се, а шта ли ће тек тада бити, кад јој све буде јасно. А са мном?... Да, а шта ли сте ви управо о мени помислили ? Не, ттећу ја ваших жртава, не примам их Дуњице, не ћу их, мати ! Неће то бити док сам ја жив, неће бити, неће бити ! Не треба мени то! На један пут подиже очи и стаде; »Неће бити! ? А шта ћеш ти то, учинити, па да тога не буде? Запретићеш? А с каквим правом? Шта им ти можеш обећати од својо стране, па да стекнеш такво ираво ? Сав свој живот, сву будућност своју, да им посветиш, кад свршиш унивсрзитет и добијеш место ? Е, слушали смо ми то, — не лииши магарче до зелене траве —- али са.д, камо за данас? Та ту треба сад одмах нешто урадити, разумеш ли ти то ? А шта ти сад радиш ? Хараш баш њих саме. Они узимају новац од Свидригајлова на рачун нензије. Па чиме ћеш -их заштитити од Свидригајлова, од Василија Ивановића Вахрушкина, је ли тн будући милиунару, ти Зевсе, који њиховом судбом расиолажеш ! Кроз десетину година, можда? Да, али за десет ће година мати од рада и суза осленити, од глади ће је нестати, а сестра? ТНта може с њоме бити кроз десет година, или у тих десет година!... Леси ли погодио ? (с Дуго се тако мучио и борио с тим иитањима, често као с неким задовољством. У осталом сва та иитања не беху нова, изненадна, већ стари, болни, добри познаници. Давно је већ како су га она почела трзати и растрзала му срце. Давно се и давно зачела у њему сва та туробност, расла, прибирала се и у носледње доба већ сазрела и усредсредила се, добивпти облик ужасног, дивљог и Фантастичног проблема, који му је мучио и срце и ум, тражећи, без одлагања, разрешења. Сад га је оттет писмо материно погодило на једаред као гром. Очевидно је, да сад не бепте време јадању и вајкању, празном суђењу о нерешљивим питањима; већ да треба одмах ма шта урадити, и то што ттре. Ма ђаво цркао, ваља се решити на нешто, па ма шта то било, или... »Или се са свим одрећи живота! викну најзад у очајању. Или се мирно предати судбини, таквој каква је, једанпут за свагда, и угушити у себи све, све, одрећи се сваког права на рад, живот и љубав ! <с »Разумете ли, разумете ли ви, мој драги господине, шта то значи, кад се нема куд? <( паде му на једанпут на памет јучерање питање Мармеладовљево; »јер је потребно, да је сваком човеку могуће, ма куда се кренути...® На једаред задркта; једна, и то јучерања мисао, пројури му као муња кроз главу. Али се он није тргао с тога, што му ј 4 е та мисао синула кроз главу. Та он је знао, он је предосећао да она неминовно мора доћи и већ ју је очекивао; а и мисао му та није била тек јучерашња, разлика је била у томе, тпто је пре месец дат-та, а и јуче још она била тек само сан, а данас... данас му на једанпут не изгледа више као сан, већ се јавља у неком новом, ужасном, са свим непознатом му облику, и он је то сазнао на једаннут... Крв му јурну у главу, поглед му се смути. Он се нагло обрте, тражио је нешто. Хтео је да седне на је тражио клупу. Пролазио је баш К-ским булеваром. Ледна се клупа указа на сто корачаји пред њим. Похита њој, колико је-игда могао; али му се на путу догоди нептто, што је за неколико минути ттривукло на се сву његову пажњу. (Наставиће се).

ИЗ АЛБУМА НАЧЕЛСТВА ОКР. ПОЖАРЕВАЧКОГ (НАСТАВАК) Милутин Вујик (бр. 7), Обрад Ђорђевић (бр. 8) и Лазар Ивановић (бр. 9) сви из Ореовице среза моравског, окр. гтожа-

ревачког осуђени су са по 20 година робије у тешком окову и по 5 год. полиц. надзора, зато: што су ноћу између 16. и 17. октобра 1892 године у друштву са Антонијем Крстићем (чија слика долази у идућем броју) на разбојнички начин извршили

убиство над)Тодором Ивановићем и женом му Маријом из истог места, и из кућеЈоднели им разне ствари и новце. Отти се сад налазе на издржању осуде у београд. казн. заводу заведени и то: Милутин под ОБр. 3736, Обрад, 3735; и Лазар 3734. Сад је Милутину 58, Обраду 61 а Лазару 48 година. (Наставиће се). ИЗ ПОЛИЦИЈСКОГ АЛБУМА. Алекса Мауковић. Тек је четврта година од како је дошао из Шида (А.-Угарска) -одакле је и родом, а већ је неколико пута прошао целу Србију унакрст. По његовом сопствеиом признању код полицијске власти у Крупњу, он је за кратко време променио много газда. Први пут, вели, ступио је у службу код ппуковника г. Ђоке Благојевића, затим код Руфа кафеџије у Смедереву, па код д-ра Станојла Вукчевића, лекара у Пожаревцу ; затим опет у Смедереву код Глигорија Хаџи-Перића ашчије; па V каФани код »Три војводе« у Обреновцу; код Пере Кнежевића механџије у Шапцу и, најзад у селу Белој Цркви ср. рађевског (недалеко од варошице Крупња) код Добросава Марковића механџије, где је и заглавио. Ледног Дана месеца децем. пр. г. кад је у каФани Добросављевој било највише света, Алекса улучи прилику, уђе у собу газдину разбије Фијоку где је овај држао своју готовину и сву уштеду његову од 150 динара дигне па ухвати маглу пут Лознице. Срећом, Добросав је брзо сазнао да је опљачкан, па се даде у потеру за њим, и, благодарећи својој брзини, он га после ваљда по сата јурења стшке и под претњом да ће га убити из револвера ако не стане — ухвати га и новац одузме. За тим га врати и преда ср. власти која га одмах притвори... Но препредени млади крадљивац до^е брзо на једну оригиналну идеју,