Policijski glasnik

ВРОЈ 24. У БЕОГРАДУ СУБОТА 19. ЈУНА 1899. ГОДИНА III. сууз с/ур с/7? с/уо 0/2о 0&2 с^о ооо ооо оо (уу з с/>р оуд сууо~с<уз ооо с/уд оу5 (ууд ооо ооо с/у) осо с/у5 ојоо (^оо ооо ооо ссо б досууо 090 050 (ууо (у>р (у уо с/у? оуг' су уо 090 ооо оуд оу) ае>о"с до

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ xx v // xx // xx xx xx. xx xx xx xx xx xx xx xx. xx. xx xx соо xx. •//. //. v/. '// //. v/. >х. да '//. //-. xx xx xx xx xx. xx. xx xx xx xx xx 'xx. xx xx xx -xx »ПОДИЦИЈСКИ ГЛАСНИК« издази једампут недељно. По иотреби биће ванредних бројева. Претпдата се пгаље уредништву у Београду »Краљев трг« до Управе града Београда, а у унутрашњости код овлашћених скупљача иди на потти. Цена је листу: селима, које улазе у састав општине а која .је већ претнлаћена, чиновницима, учитељима, званичнидима, општинским писарима и осталим званичнидима у опште годишње 12, полугодишње (ј динара. Гостиогшчарима и мехаиџијама из уиутрашњости годивгње 16, подугодишње 8 динара. Жандармима годишње 8, полугодишње 5 динара, ну ови се по овој дени могу претплатити само преко својих командира полицијских одиосно пограничних одреда. Наддештвима у опште 20 динара на годииу. За ииостранство: годишње 24, подугодишње 15 динара. Поједини бројеви »Иолицијског Гдасиика« не продају се. Рукописи не враћају се. с/уг- уур ууг ух ууг) ууо ух> с/зо у/г ух уу: ух >у:; ууг ууо /л с/уо уу: ууо уу: уу: оур схуг, ухп »с с/у? с/уз суу: с/уо с^о с/уг> оео" уу:- у/г с/ уо .у /р ооо v/: оуо оуос/уо гу^)

ДУШЕВНЕ 0С0БИНЕ У 310ЧИНАЦА По Бг. Науе1оск ЕШз-у и др. ЧИТАНО У „ПРАВНИЧКОМ ДРУШТВУ" НА ВЕЛ.ИК0Ј ШКОЛИ (НЛСТАВАк) Морална затупелост инстинктивног злочиица узрок је његовој свирепости, која се често јавља још у детињству. Роси је нашао међу 100 злочинаца њих 10, који су врло рано показивали ужасну свирепост. Један од њих хватао је као дечак са особитом насладом птице, чупао им перје, па их тако живе пекао. Другога кад су га хтели казнити, забрањивали су му да хвата птице. Међу тим је једна извесна количина свпрепости код деце правило. Инстинктивни злочинац одликује се нарочито тиме, што он задржава сурове дечије навике целога живота. У Буенос-Аеросу убије неки човек свога оца, да би га похарао, па ношто није нашао новац, дохвати своју матер и дрзкао је с иогама над ватром, да би је приморао да нризна где је новац, што ни она сама није знала. Други неки злочинац, који је побио једпу целу породицу, играо се по томе с лешинама, бацао дечија тела у висину и опет их на руке дочекивао. Ломброзо номиње једнога злочинца, који је при погледу на слику своје жене, коју је убио, и не тренув очима утврдио њен идентитет, додавпш мирно, како је исту, пошто јој је задао смртоносне ране, молио за опроштај, али га није добио. Иека девојчица отровала је двоје близанаца, који су јој поверени на чуваље, само ради малог задоврљства: да може трчати лекару и апотекару. Овде је згодно да напоменемо и оиу бруталну свирепост, која се огледа у делима наших разбојника, или као што се незгодно називају — хајдука, и која'засведочава њину иаравствену неосетљивост. Добар познавалац лоповског и разбојничког света, г. Таса ,/. МиленковиК, у својим белешкама о разбојницима вели : »Ужасна су она мучења што их разбојници чине над л>удима, изнуђавајући им новац. Толико су зверска, да човек не би могао веровати када не би било истинитих примера. Једне ноћи, пре пеколико годииа, разбојници нападну на кућу једнога сељака у Пекчаница у окр. рудничком, и тражили су 12 дуката. Сел^ак се бранио да тих пара нема. Разбојници га онда дохвате за руке и ноге, па га привуку ватри, коју су прво добро разгорели. Држећи га за главу, наднесу му лице на пламен. И дотле су га пад ватром држали, док му нису сагорели бркове, браду, трепа.вице и веђе. Јаднику поискачу грдни пликови по лицу, и човек већ да издахне — тек оида га скину с ватре. У Кладушници, у окр. крајинском, разбојник Чуиић нанадне ноћу на кућу Јоиа Тројилупа. Домаћина није било на дому, те му ухвате жену. Нрво су је тукли, тражећи да им да сав новац. Ио том су је скинули голу, па је повалили иа трбух, и озго, по леђима, сипали јој врелу маст. — У селу Рошцу, такође у окр. рудничком, нанадну на једну богатију кућу. Прво ухвате и вежу домаћина, пошто су га скинули. Дохвате за тим усијан ватраљ, на су га њиме, све повлачећи по голом телу, пржили. Он им је, јадник, дао три банке, што је у тај мах свега имао. Они су тражили више и прлшли га даље, да се већ цео препекао ,и обамро. Онда га тек из пушке убију. У истом округу, у селу Мрсаћу, дохвате домаћина у једној кући, па га стану сецкати. Прво му осеку нос, па онда ухо, избоду га, и

онда убију. — Дешавало се да разбојници својим жртвама засеку руку, ногу, женама дојке, исеку по лицу, избоду по телу, везују у кврге, вешају о таване главом на ниже, злостављају, бију итд.*) У Индији никакав мотив за убиство не сматрају за неприродан и неупотребљив. Неки учитељ у Алигарху убио је 1881. год. једнога свог ђака, а у истом пределу неки човек бацио је два своја пасторка у Ганг, јер их није трпео. Други један убио је свога слугу, а његов леш бацио пред суседова врата, да би на овога свалио сумњу за убиство. Сличан случај десио се после иет година у Ацамгару; овде су удавили једног дечка деда и ујак му. Оба злочинца баце леш у једну њиву засађену шећерном трском, те да сумњу за убиство баце на сопственика ове њиве. Познат је још један ређи догађај у Мута округу. Рандбир, из племена Јат, нређе имућан човек у Рандипуру, падне зеленашима у руке, те изгуби све своје имање. Због неког незнатног узрока толико се огорчи на своје место рођења, да је наумио да му се освети на ма какав начин. Узме нож и одвуче неко девојче, на које је уз иут наишао, у један храм у Бахадурпуру, закоље је, самог себе мало обрани, па онда подигне тужбу због разбојништва против становника свог места рођења. Ова морална иеосетљивост без сумње је у тесној вези са физичком неосетљивошћу, тако исто као и ово, патолошке или атипичке природе, иредставља стварно одступање од обичних људских типова. Ово душевно стање, у коме је човек готов да без премишљања кога телесно повреди или и сасвим убије, може се упоредити с оним код дивљака, али у овоме злочинац још надмашује дивљака. »Што хрчеш! рече један злочинац другоме, ако то учиниш још једном, убићу те. с( И иосле једнога часа он то заиста, и уради. Лорд 01[(огЛ прича о једној Аустралијаики, која је сама причала да је два своја детета убила и појела, јер су јој, вели, досадила својом дерњавом. (У осталом аустралијски урођеници су врло нежни према својој деци). Поглавица племепа Маори рекао је једноме путнику: »Кад јутром иаоружан изађем, па наиђем иа човека и прободем га мојим копљем, то није никакво убијање. Али ако га у моју кућу иозовем, дам му да једе, успавам га и тада прободем — то је тек убиство!" Једна тако оштро постављена разлика, показује прилично висок степен моралне неосетљивости. Сад прелазимо да говоримо о интелигенцији злочинаца. 2. Интелигенција; Два главна интелектуална обележја злочинчева изгледа на први ноглед да противрече један другоме. На име, он је с једне стране луцкаст, несложан, лакомислен и невероватно иесмотрен, — с друге стране је лукав, лицемеран, лажљив и иодмукао. Многобројне збирке анегдота и казуистика, која има за предмет злочинца и злочин, засведочавају довољно ово тврђење. Чињени су разни нокушаји, да би се тачно одредила релативна интелигенција код злочинаца. Међутим при томе одређивању морамо се ограничити по нужди на сама посматрања. Магго, поуздан посматралац, налази у 21 случају, од 500 посматраних, деФект интелигенције и сразмерно најмање интелигенције нашло се међу паликућама и убицама. За тим по реду долазе: скитнице, па онда иреступници против морала, разбој-

*) Тасин Дневник св. V. стр. 118.. 119. и 120.