Policijski glasnik

ВРОЈ 43

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

333

Једног вечера — а тога ће се још многи читаоци ових врста сетити — зацрвене се цео хоризонт изнад вароши и та се појава у виду зракова распростираше, коју стручњаци одмах доведоше у везу са поларном светлошћу. Хиљаде људи уочише ово, особито обојено, интензивно црвенило. Они застајаху у групама на улицама и свакојако нагађаху о узроку постанка и о значају његовом. Међу њима најобразованији мишљаху да је то велики пожар у каквој равници, а само је мало било оних који су знали што о егзистенцији поларне светлости, а сакупљени народ овима вероваше. Ревносно читање сановника и сваких других књига које подстичу сујеверје и простоту као и велико нерасположење простог човека да учи, да много размишља па да нриродно објашњење тражи и тамо где је унесена неприродност — све је то било узрок, због кога код њега налазе веровања и лак пријем најчудноватије приче и најглупље ствари на свету... Кроз толика столећа, старе су жене имале ту несрећу, особито ако су мало ружне, да буду у круговима своје Фамилије немиле а кад кад и страшне или баш да буду и гањане. У ранија времена врло се брзо вршио процес са вештицом, а данас је велика маса исто тако брзо са својом пресудом над старијом женом, ако она колико толико само даје иовода за разне замерке. У једној старој, једноспратној кући, мога тадањег полипијског кварта (Маг^агеШеп) становаше један одиста необичан пар људи, који, заједно са зградом у којој становаху, беше озлоглашен као страшан. Кућа је била од вајкада у улици, која се је непрестано насииала, те су доњи прозори били донекле испод површине калдрме. Она не беше велика, али беше врло запуштена и увек закључана. На њеној капији виђаше се остатак гвоздене алке, а велики димњаци раздвајали су ред прозора, који беху осигурани лепо украшеним решеткама од гвожђа. Уску али дугачку башту, у којој стара дрвета ирављаху дебео хлад, окружаваше јак, висок зид, који је у исто доба одпајаше од суседних башта. Никада се није могао видети отворен прозор са улице нити је пак коме испало за руком да доспе у унутрашњост овога места, које изазиваше радозналост целе околине. Писма се убациваху кроз једну пукотину у капији, и кад би когод дошао послом, те би зазвонио на капији, с њим би се изнутра разгоравали кроз једну малу рупу оковану гвозденом решетком, а из куће нико ие излазаше ни улажаше до једна ћутљива женска, која беше прешла прве године младости, а која се с-матраше пола као поћерка, пола као слушкиња. Али ово није могло ништа особито допринети оличеној намери, да се из тога нешто ванредно испреде. Човек у педесетим годинама, висок и мршав, густе, разбарушене, угасите боје косе, пузећег хода, с великим носем, који мршавом и ћосавом лицу даваше карактер грабљиве тице. На против томе, мала дежмекаста жена врло живахна, која имађаше близу сто година, а беше нолуслзпа и без зуба, тумараше по кући и башти у издртој хаљкни и често но читаве сате плакаше. Проседа, годинама неочешљана коса, спушташе јој се низ главу, а лице јој беше права ругоба-. Слабе, увеле очи укочено гледаху из дубоких дупљи, а уста, без усана, могаху се сматрати као једна од бора које беху избраздале њено жуто лице. Приметило се да само господин редовно излази, а старица никада. Слушкиња изађе такође само једанпут дневно —■ и то изјутра — те купи у вароши све кућне потребе. 0 овим су људима нагађали свакојаке будалаштине. За господина се мислило да је гроФ, емигрант. Стара жена, да је његова тетка; да је живи сведок страхота прве велике Француске револуције —■ птта више, мислило се да је она била једна од дворских госпођа несрећне краљице Марије Антоанете. У кратко, о овим мирним и благим личностима не знађаше се баш ништа да прича. За то беше довољно разлога да се врло много подозрева и измишља. Мени је неколико вести о њима послато. Једно време држало се да је ова стара жена, у стварн млада, само награђена ругобом и лишена слободе. По том се опет пронашло, да је тако звани гроФ ФалзиФикатор банкнота, најпосле да ноћу свакојака сумњива лица долазе и раде опасне послове, да кују политичке завере и томе подобно. Но пошто сам ја боље знао, да су ови безимени изгнаници врло безазлени људи, и да се само њиховој повуче-

ности има благодарити, што је се спрам њих имало достојна уважења, те све ове денунцијације осташе без успеха. За тим се деси случај, због којег горе описана стара жена постаде оншти предмет разговора. Истога дана, када је се у вече око 10 сати појавила она северна светлост, која тако узнемири све страшљиве духове у овом предграђу, изјутра око 9 сати један мало пијан просјак дође пред капију тајанствене куће, где у пркос најјачег звоњења и лупања, не би пуштен унутра, већ му уделише кроз рупу која на вратима беше. Пошто његовој лупи не беше краја, те се наскоро искупише пред кућу љубопитљива лица и кавгаџије, појави се наша старица на прозору и узвикну на улицу: „Одлазите, одлазите! Небо ће вас казнити!" Старица с овим изазва опште смејање, и да се није одмах у собу с прозора склонила, извесно би је ударила једна од оних каменица које бацаше на прозор сакупљена руља безобразних дераиа. Неред је бивао све већи, док најзад Није приспело одељење полицијских стражара, те изгреднике похапсило и с тим ред повратило. Можда више нико неби ни помишљао на овај догађај, да се у вече није запламтео небески свод оним црвенилом, које свакоме простом човеку беше непојмљиво, и да није један од оних кавгаџија од пре подне, изустио заплашљиву реч: и То нам је учинила она стара вештица! Биће рата — крв ће се пролити, — хајдемо њој, она нас мора обавестити!" Једва се може веровати да се и у нашим дапима, таквом мишљењу пажња поклања. Само један део сакупљене масе следоваше им из жеље за скандалом. Други део из радозналости, јер га још везују ланцн празноверја, које се он труди сваком приликом да раскине. Речено —- учињено. Дивља гомила прекрили улицу, која беше осветљена овим, до сад невиђеним црвенилом. Она се упути у стан нашега загонетног пара. За тим наста помрчина, коју проузрокова један црн облак. Над кућама владаше тешка агмосфера, која одговараше расположењу појединих лица, обузетих непознавањем природних појава. Господар тајнствене куће би извештен од своје слушкиње, да је руља дошла пред његову кућу и кад се он о томе увери, он отвори прозор и узвикну тужним гласом, да је се могао на далеко чути: »Поштујте мртве! Моја стара тетка, која у своме животу није никоме ништа на жао учинила, мало час је умрла услед оног јутрошњег страха. <( — Пошто се прозор опет затвори, растури се раздражена, али у ствари добродушна гомила, брже него што је се и скупила. Нико није више био ту, на кога би се могло посумњати да је био узрок изненадној смрти старе жене. На глас о напрасној смрти, пођем ја одмах са мојим добрим пријатељем, лекаром полициског кварта Д-р Хубером, у кућу умрле. Чудноватије куће нисам никада видео у своме животу. Кроз мрачан ходник, а преко уских степеница на завој, до•лази се на први сират. Он беше од стране башге потпуно затворен јаком гвоздепом решетком. После мале собе, која беше са којекаквим старежом закрчена, уђосмо у собу која у себи многе контрасте сачињаваше. Она беше тако чудновата, да би ми требало више листова хартије, те да би је могао само приближно описати. У једној прастарој, дивно израђеној постеши, око које висаху полу поцепане завесе, лежаше тело старице, увијено у чисту али пожутелу хаљину од платна. Преко главе беше метнут неки леп свилени покривач, али тако да јој испод њега очи виријаху. Прозор који беше на овој соби, врло је мало осветљаваше, јер беше заклоњен једном гредом. На једном масивном столу стајаше свакојако порцеланско посуђе за јело, а у средини међу овим један сребрн, лепо скован суд, који се је употребљавао за ледене облоге. Столице рококо беху помешане са неуглачаним клупама, а поред неколико лепих слика, израђених у масној боји, висаше једна шерпења, и на једном, уметнички израђеном столу, са кога се високо уз дувар уздиже распеће Христово, стајаше машина заједно са воденицом за кафу и Флашом за шгтирт. Лекар констатова да је овде наступила смрт услед старачке изнурености и напрасног поремећаја варења, а можда најближи њен узрок беше претрпљено узбуђење Наша дужност беше свршена, а још исте ноћи пренесени су земни остаци Маркизе АлФонзине од Гибриел... у каиелу, да се, по њеној жељи, метну у сандук и пренесу у завичај да се тамо саране. Она беше у истини, још из оног страховитог доба, у коме