Policijski glasnik

334

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 43

се у Француској историја крвљу писаше, и видела је кад је иа гилотини пала глава њеног оца, њеног краља, њене љубљене краљице, и других пријатеља. _Она није никад била дворска госпођа. Па ипак она је припадала најбољем племену сгаре краљевске Француске. Дошла је у Аустрију са својом матером, за време велике емиграције, где је на разним мест има живела, и најпосле се пре двадесет година настани у Бечу, где је ето и умрла. Њен нећак, господин гроф од , пореклом од немачког племена, беше њен наследник и веран хранитељ. Његово занимање покриваше извесна тама. Па ни имање ово двоје људи није се могло оценитп, јер нико не могаше ући у њину кућу да види шта имају. (Свршиће се).

КЉИЖЕВНОСТ ПРИЛОЗИ КА ЛОМБРОЗОВОЈ ТЕОРИЈИ Знаменито дело талијанскога криминалног антрополога Ломброза ХЈото т дето повукло је за собом велику научну дискусију. Теорија Ломброзова је нозната: сваки генијалан човек је дегенерисан; кише умне споЛ>бности праћене су поремећајима мозга, ненормалним и душевним стањем; геније се рраничи са лудилом, злочином, моралном и психичном дегенерацијом. Међу осталим многобројним критикама ове смеоне теорије, истиче се студија познатога Макса Нордау о дегенерацији. Немачки научењак доказује, да збиља има уметника, књижевника, војсковођа, научењака, проналазача код којих постоји психичко и физиолошко абнормално стање, и да су то дегенерици, — али баш зато што су дегенерици, онн нису генији. Геније, то је нотпуно развијено физичко , интелектуално и морално здравље. У потврду своје тезе, Макс Нордау анализује дела и психолошко стање извеснога броја ФилосоФа, уметника и савремених песника; истиче чудноватости њиховога карактера и темперамента, збрку лудих болесних идеја у њиним делима, код Ничеа на нример, или ређање речи без тачнога значења, код Верлена. Нордау тврди да анархисти, симфонисти, декаденти, еготисти, сви они претерани индивидуалисти који у звезде кују своје ја, који занемарују језгро ствари, и заносе се суптилним и незнаним уживањима, да су сви они дегенерици, близу лудила, али баш зато што су такви, они нису генији. Нарочито због идеја и критике Макса Нордау, Ломброзо је ту скоро издао веће дело Геније и Дегенерација (Оешо е<1 Бе^епегагаопе). Ево у кратко нових прилога које шеф талијанске антрополошке школе наводи у прилог своје теорије. После појаве Генијалног а човека, белгијски научењаци Вандервел и Масарт, у своме делу Регресивна еволуција, показали су како један орган који добија новији и савршенији облик назадује у претходном облику који ишчезава. Један се орган усавршава на штету другога, напредак првога органа повлачи делимичну или поступну астроФију другога. Губитком репа, смањивањем кичмених прстенова, губитком длаке, која је природна одећа његова, човек је платио задобијање нових установа и цирконволуција можданих. Код индивидуа, једна особина јаче развијена атроФира другу, и обратно. Код убица и лудака често се јавља велика уметничка активност; идиоти у извесним случајевима знатно одскачу над осталим људима. Том Блинд, Црнац, рођен 1840 у северо-америчкој покрајини Георгији, није био способан ни једну реч да запамти и изговори, али чуло слуха било му је тако јако развијено, да је помоћу музике када се нотира, могао да понови сваки текст, ма колико био дуг, ма на коме језику био. Морел наводи једнога кретена који није знао да броји до двадесет, али је знао имена свију светаца у календару, са данима јг које падају. Застој развића једне способности или великога броја способности, надокнађује необично развиће других. Генијални људи су индивидуе код којих се све аномалије показују болесном превлашћу једне способиости, умне, и дегенерацијом осталих. Ломброзо у потврду томе износи слична констатовања разних научењака. Муегз тврди да хистерија обично прати генијалне маниФестације; Копсогот је 1896 публиковао једну студију о лудилу Тасовом; АгнсК; је 1897 гшсао: „Ко се осети геиијом и понесе својим високим способностима, треба да зна да у себи носи знаке слабости који га чине дегенериком. Кант

је умро нежењен. Није имао основне моћи да да живот другоме бићу. Исти је случај и са Њутном и Лајбницом«. Највећи део књиге посвећен је опису душевни;х: поремећаја, које је Ломброзо после појаве свога првога дела прибрао у монограФијама о Бекарији, Леопардију, АлФиерију, Тасу, Бајропу, Росету, Золи, Едгару Поу, Квинсију, и^д. Али ти су примери свакојаке вредности. Час је узимао писце другога реда (Сарду, Сарсеј) и њихове погрешне изразе, час велике писце и њихове очевидне омашке пера. Као пример дегенерације узима једну обичну особину Золину, који када ради не чује ништа шта се око њега збива. Кад би то била особина дегенерације, а према томе, по Ломброзу, и генија, колико би било генијалних људи! Виктор Иго је рођен од нервозне матере, од оца који је умро од капље, зато је био огромно сујетан, веровао у себе да има огромну мисију на земљи, и његова мржња против Наполеона била је страсна. Да.„ ли је то дегенерација? Тома де Квинси узимао је опијум, али Ломброзо је заборавио поменути да је Квинси почео гутати опијум тек када је престао плсати и свршио са својом сјајном књижевном кариером. Едгар Пое био је алкохолик, коме су родитељи били алкохоличари, и млади умрли од јехтике. Али несрећни писац се целога века борио противу тога кобнога наслеђа, и најлепше своје производе, најлепше песме и најдубље приповетке, написао је у оним кратким размацима времена од неколико дана или недел.а када је успевао да се отргне од пића. Но теорији Ломброзовој, како је алкохолизам условљавао његову генијалност, у тим тренуцима његова књижевна продукција морала би застаги. Пример са другим једним великим и генијалним алкохолпчаром, Алфредом де Мисеом, није ни мало срећнији: почетак његова пијанства крај је његове књижевне продукције. У целој овој књизи слабо је што ново донето. Основи теорије, схватање и развијање њено, остало је исто; додана су само нова )[ многобројна Факта. Несумњиво је да постоји извесна веза пзмеђу генија и лудила, али да ли је та веза тако тесна као што Ломброзо мисли, у томе је спорно питање. Са новом теорнјом његовом било је исто што и са свима новим теоријама, да би се доказало оно што је одиста тачно, узела се ствар преувеличавати, развијати, доказивати оно што није за доказивање и оно што се у опште и пе да доказати. И најтачнија идеја када се стане развијати у свима конзеквенцијама неопходно води асЈ ађзигЛит, Бојимо се само да заслужнога и ученога криминалног антрополога талијанског претерана ревност и љубав нрема својој идеји није у овом случају одвела на странпутицу.

ИЗ 0ТРАН0Г ОВЕТА Жртва спиритизма. — Француски листови јављају за један случај који речито сведочи како је глупост људска још и сувише јака, и како су зраци просвете и науке мало продрли у душевне тмине људске. У Паризу је живела седамдесетогодишња баба Меланија Детре, и онако беспослена и ограничена, од подужег времена бавила се спиритизмом. Почела је са оближњим столовим.ч, и погпто је од њих све иаучила, одала се на врло честе саобраћаје са духовима. Нарочито је била уобразила да се њојзи јављ.а чувени дух Габриеле д' Етре. На своју несрећу, уврти јој се у памзт, да ће умрети 13. октобра. И одиста, 13. октобра Меланнја Детре умрла је. Нашли су је у соби ладну и укочену, а у једном орману 80.000 динара у хартијама. Њено је убрал^ење било толико јако, да је њена Фиксидеја постала дело. Поред толиких жртава, сулуде спиритистичке теорије имају и ову на души. Самоубиство једне стогодишњакиње. — Из Етампа у Француској, јављају за овај чудан случај : Удовица Бите, којој има сто и четири године — рођена је још у прошлом веку, 13. априла 1795 — затворила се у своју собу, наложила угљен и угушила се. Једна лсишка из ватре падне на њу, хаљине се запале, а сутра дан у њеној постељи нађене су само огоретине. Више од сто година несрећна жена рвала се са животом и бедом, и најзад је тако трагично подлегла. Како се зарађује. — Толико се писало и нападало на мале немачке кнежеве у осамнаестом веку, који су своје поданике као војнике продавали Енглеској. Али изгледа, да ко-