Policijski glasnik

ВРОЈ 44. У БЕОГРАДУ СУБОТА 30. ОКТОВРА 1899. ГОДИНА III. 00*3 ОСЧ ОС/У оо-.. ОС^- <ЛГо &СГЗ С.6ГЗ ооо С<уд СОО ССО С/У 1 с<90 СЛО с <00 С/УО 0>0 СЛ^ СОО ОСО СЛО схл ССО СЛО о&о ССО С<?0 0/?О СС^~С60 050 с/>0 090 ООО ОбО С/50 соо слос<зо с<50 С<9С ООО IV:/:

ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТР7ЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ о/. с<>о с^о о&о оос соо су/"-' соо сло с/уг оу- с/л оу.' сух: сбо ссо с<-'. с/у^ с/г. сло соо сбо осо с оо с/уо с^о с«е-с с&о соо с/>о соо с/5о_с<5о сс^ соо С/&о с-&о с>5о обо сло сло соо с&о о>с сос ссо соо сбо с/ут »ПОЛИЦИЈСКИ ГЛ.АСНИК« иалази једаипут недељно. По потреби биће вапродних бројева. Претплата се шаље уредништву у Београду »Краљев трг« до Управе града Београда, а у унутрашњости код овлашћепих скунљача или на ношти. Ценаједисту: селима, које улазе у састав општине а која је већ претплаћеиа, чиновнидима, учитељима, зваиичницима, општинским писарима и осталим званичницима у опште годишње 12, полугодишње 6 динара. Ростионичарима и мехамџијама из унутрашњости годив!ње 16, полугодишње 8 динара. Жандармима годишње 8, полугодишње 5 динара, ну ови се по овој цени могу претилатити само преко својих комапдира полицијских односно пограничних одреда. Надлештвима у ошате 20 динара на годину. За имостранство: годишње 24, иолугодишње 15 динара. ПојеДиии бројеви »Подицијског Гласника« не иродају се. Рукописи не враћају се. УУР УУР >9? УХ) У/0 ;У?Р :>90 •У^_-г<УгГ>УГ) <УУГ> ■У7Р"у50 -УУ? ■ГЈУГГЈ&б <:/90"с/УР"с/УГ> ОУР С/УР С/УЗ 'УЛ' УУГ- С/Ур С/УОоУР >УР <УУР С/УГ'

ЧОВЕК КАО ЗЛ.0ЧИНАЦ од М. П. Јоваиовића. (наставак) Међу старим, у поврате западалим злочинцима има их иеома много, који с циничком суровошћу говоре о свом злочиначком животу; има их, који, без ика-ква појма о моралној дужности, тако ниско стоје у погледу моралног осеКања, да нам се са свим чини да иред собом имамо урођеног злочинца. Ту као да је скамењен и у најдебљи лед претворен сваки човечан осећај. Но ни у једном од тих случајева није злочинац рођен. такав, а још мање се може на дело његово гледати као на последицу урођеног моралног недостагка. Где год се немање савести и морална безосећајност не може да сведе на аогрешну асихичку организацију, где год се само дело као такво јавља као неки болестан моменат, а уз то ништа нема друго, учинилац није болесник, није морални лудак, него злочинац. »Злочино дело морално покваренога, вели Бјећо\џ у својој расправи злочин и лудило (петроградски медицински недељни реви, 1886. ст. 156 и др.) важи као знак умног обољења само тако, ако је учињено под притиском неодољива нагона болести; без тога је оно радња злочиначке воље. У првом случају имамо иред собом умоболника, у другом злочинца. Па нека би овакав злочинац био и с аномалијама у Формацији или са знацима дегенерације, ипак његова организација не казује да је злочинац, не одређује га злочинцем®. Ми не можемо да признамо наук Ломброзов. Као год што нема умоболних, чија би болест била само у моралној пометености и у рђавим делима, дакле као год што нема моралнога лудила, тако исто нема ни злочинаца, чије би радње долазиле јед^но из урођене им злочине природе. * * * Много је италијанских истражиВалаца, који, с Ломброзом заједно или и без Ломброза, доказују, како је у урођених злочинаца, моралних лудака и еиилептичара читав низ морфолошких и психичких деФормитета једних и истих, тако да од ових патолошки различних индивидуа чине једну груну, која као да се мора у еаилеасију рачунати. Досадања наша излагања довољна су, да се може знати на које се морфолошке и психичке ненормалности ту рачуна; зато их неКемо сада и овде набрајати и нарочито у оцену узимати. Али ми знамо, да те аномалије код злочинаца од рођења и код тз. моралних лудака ни по чему нису тако константне, да би нам могле бити праве критерије, ио којима бисмо могли закључити да морални лудаци, злочинци по рођењу и епилептичари нису три различне јединице него само три облика једне исте болести. Даље, и код идиота има тих истих аномалија дегенеративне и патолошке природе, и то још у већем проценту, па се и не покушава да узме да је злочинац по рођењу раван идиоту. Наводи се како за узрочну везу између епилепсије и злочина говори и велики број епилептичара међу злочинцима. Бројна размера у којој се епилепсија јавља међу осуђеницима и међу слободнима не даје нам права на такав закључак; а баш против таког закључка говори, ако се узму у обзир само

злочинци у поврате заиадали, међ којима без сумње морало би бити највише злочинаца од рођења. Ако, даље, обратимо пажњу на то какви су епилептични злочинци нред иапад, за време и после опилептичног напада, видећемо да су у свему равни еиилептичарима иезлочинцима, а ово даје пуног уверења, Оа злочин и еиилеасија не зависе једно од другога, да никако нису једно. Ту не помажу ни она оштроумна довијања, да су све напрасне, импулсивне радње, које зовемо злочинима у раздраженом стању учињеним, само прикривена епилепсија, у којој би злочин са стањем раздражености био еквиваленат за оне конвулсивне појаве чисте епилепсије. Хзимљући на основи новијих истраживања као сигурно, да енилепсија, као таква, није неко нарочито разбоЛ)ева.ње него само једна појава извесних промена у нервној системи, да јој није узрок нека специФична повреда него да се јавља услед најразличнијих Функционалних алтерација, биће увек загонетно како то да је у оних, који су као злочинци рођени, крај свих наслеђених мана и знакова дегенерације, само и једино злочин епилептични еквиваленат. Ломброзо узима и генија за појаву епилепсије, јер, вели, генијални људи често су из породица с наслеђиваним манама а поред тога и сами су врло често, и ако генијална дела чине, с многим аномалијама, нпр. у кроју лобање, „без срца су", не знају за бол и др. Расположење душе великих људи даје, вели Ломброзо, потпуни еквиваленат епилепсије. „Генијална дела,' вели он, могу долазити из дегенерагивне Форме . психозе, која припада групи епилепсије,.. Генијална с.у дела психички еквпваленат за епилептичне конвулоије. Геније је дегенерациоиа психоза из групе моралнога лудила"., По оваквој дедукцији, онај који је од рођења злочинац израстао би из. истог земљишта из кога геније, тј. растао би на земљишту епилептичном, оба би били производ иатолошког, болесног стања; међу тим, са свим природно мора се сматрати, да у генију имамо воћи сгепен савршенства физиолошких Функција централне иервне системе, да је одличан природни дар мозга геиијевог израз велике молекуларне снаге привлачиости елемената системе нерпне. По Ломброзу, могли бисмо »урођеног злочинца« звати и »генијалним човеком!« У осталом злочин једног епилептичара — иа баш ако би се стање у «оме се налазио кад је дело учииио јако разликовало од обичног појма епилепсије — увек ће се познати као производ патолошког стања, као што се и генијално дело неког болеснога не да превидети као дело таког лица. Сигурно је да се злочини догађају у епилепсији и њеним утицајима, али опет би било са свим погрешно епилептичним утицајима приписивати понављање злочине радње човека иначе здравог. Најпосле, појам арикривене 'епилепсије није колико треба објашњен, да бисмо у њему могли наћи еквиваленат крнминалности. Тај појам показује само наше незнање како да протумачимо неколике нервозие Феномене. Ломброзо би хтео, да се извесне радње епилептичара узму за знаке атавизма. Није ретко код епилептичара да уједају, да за време напада дају од себе крика животињског, да све кидају и ломе, као што чине животиње н дивљаци. Тај атавистички характер епилепсије био би сродан злочинцу рођеном с атавистичким характером. Али тешко да ће.ко утим иојавима видети што друго него само испољавање једне обмане чулие или јздне лажне представе. Таке радње нису нпшта дру.1 о