Policijski glasnik

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 10

да је дотични излечен, иначе да пацијенат мора и преко унапред одређенога рока остати у заводу. Разуме се да би ово могло бити само у случају тешког хроничног алкохолизма. У случајевима рецидива и кад се дође до уверења да је пијанство неизлечиво, а дотични опасан у пићу, морао би суд решити, да овај доживотно остане под туторством и у заводу за пијанце. Ово је у главноме предлог о установи асила за пијанце и ми се од овакве установе надамо знатној користи. Овим смо уједно исцрпели опште мере противу алкохолизма. Б. Мере кривичног законодавства.. Пре но што пређемо на излагање мера, које би законодавац требао да унесе у кривични законик, као репресивна срества противу пијанства, сматрамо за дужност, да се мало позабавимо једним претходним питањем. То питање је: треба ли иијанство да служи као основ који казну искључује, смањује или ублажава ? Ово је једно веома важно питање , јер стоји у тесној вези са питањем о урачуњивости. Од решења овога питања зависи у опште, какве ће мере прописати кривични законик противу пијанаца у опште, а нарочито оних, који у наиитом стању изврше кривично дело. Као што је већ познато, пијанство може имати разне стадијуме, од којих су за кривично право од важности два ступња пијанства: иотауно или тотално иијанство и обична наиитост. Ми ћемо посматрати свако од ова два стања на но се. Потиуно или тотално иијанство. У овом стању човек је потпуно лишен свести, он је за спољне утиске непријемљив, и није у стању да руководи ни једном својом радњом. Урачуњивост је у овом случају сасвим искључена, јер човек у таком стању нити је у стању да да какав правац својим радњама, нити може имати нојма о успеху и резултату својих радњи. Када би човек у оваквом стању учинио кривично дело, он не би могао бити одговоран за њ\ те према томе у овом случају мора се свака казна искључити. Наш крив. законик не спомиње нарочито пијанство као основ за искључење казне, али би се то могло извести из § 53. поменутог законика, и то последњег става, који гласи: »или је иначе слободна воља код њега (учиниоца крив. дела) била искључена.® Слободна воља не сме се овде узети у смислу индетерминизма, који пориче сваку каузалност у радњама човечијим. Слободне воље у томе смислу не може ни бити. Под слободном вољом у смислу кривичнога права разуме се оно душевно стање човека, у коме извесни мотиви могу утицати на његове радње. А могу ли ма какви мотиви утицати на човека у потпуно напитом стању? — Зацело не, јер је његова свест потпуно помућена и није у стању да прима спољне утиске. Алкохол у великој количини утиче у тој мери на Функцију мозга, да се ова мора упоредити са функцијом мозга душевно оболелог човека. При свем том не би било с горега, када би законодавац овај случај изреком навео у дотичној одредби, као основ за искључење казне. Ово питање је претресано на разним криминалистичним конгресима и оно је решено овако. као што наведосмо. Тако између осталога на међународном конгресу ?<* уређење казнионица, који је држат у Петрограду 1809 године, расправљано је такође ово питање и Диран Вентоза , ] ) који је шта више индетерминиста, тражи искључење казне код тоталног пијанства, па ма оно било произведено у цељи извршења кривичнога дела. Ма како ово изгледало опасно по друштво и његову безбедност, ово се мишљење мора усвојити, када се узме на ум, да је Функција мозга у потпуно напитом стању гготпуно поремећена. С тога се и морају тражити сресгва за отклањање самога пијанства, те ће онда нестати и опасности за интересе друштва. Обична наиитост. У обичном напитом стању човек је у стању да прима спољне утиске и да на њих реагује, што значи

Ј ) Види 2еЦзсћгШ !иг Ше ^езатпЦе 8(;га1:гесћ(;8\у188еп8сћа{1 Вс1. XV, 1 89 5. год.

да свест није сасвим помућена. Једино што спољни утисци стварају код напитога друкчије представе или слике, услед чега и реакција није увек нормална. На пр. обична опорија реч у стању је да изазове такву реакцију. као у нормалном стању најтежа увреда. Човек је свестан своје радње, али није у стању да је прилагоди сиољњем надражају, који је изазива. Ово долази отуда, као што у почетку расправе поменусмо, што алкохол, својим дејством на моторичне нерве и на мозак, убрзава радњу првих, а спречава радњу мозга и не да довољно времена за размишљање. С тога, дакле, не може се рећи да човек у обичном напитом стању није урачуњив, но ова је урачуњивост само у неколико сма.њена. Услед дејства алкохола на мозак мотиви нису у стању да довољно утичу на радње дотичнога. Какав. дакле, положај треба да заузме кривично законодавство према овако напитом злочинцу? Пошто урачуњивост није сасвим искључена, казна се мора применити, али она треба да је блажа од обичне, јер дотични не би вероватно у нормалном стању дело извршио. Но ово ублажавање казне треба дозволпти само код случајне напитости. Ако се ко год напио памерно, не би ли лакше извршио кривично дело, или да би се заклонио за пијанство, онда ублажавна околност треба да отпадне, јер би дело без сумње и и иначе било извршено. (Свршиће се). НЕКОЛИКЕ БЕ1ЕШКЕ Сан као јава I. Један од научника нрвога реда прича овај, по себи ситан и незначајан, али по кримииалисте врло важан Факат, који му се у животу десио. Једнога јутра устанем, вели господин X., у 6 сати, одем у собу где ми је кућно купатило да употребим туш, па се по том вратим и опет легнем у постељу, а поново устанем тек између 7 и 8 сати. Прво, што ме жена упита, беше то: »Зашто си хтео јутрос тако рано да устанеш?® Рекох јој, да сам ишао под туш. »То знам, рече она, али ти хтеде и да се обучеш, и тек пошто ја приметих да је данас празник и да собе још нису распремљене, ти си, дајући ми за право, поново легао, пошто си претходно пришао прозору те видео какво је време.« Ту ја видех, да је моја жена све ово само сањала. Она је очевидно, кад сам први пут ради туша био устао, у пола пробудила се, па је, онако сана, све остало сањала, јер тада са њом нисам говорио ни једне речце, а, видећи да она још спава, нисам се хтео облачити, него сам поново легао; није, дакле, било речи о празнику, нити сам прилазио прозору да видим какав је дан. Госпођа X., као и њезин муж, личности су такве, да се, у погледу поузданости казивања, не би могло ни замислити што поузданије. И сад, питамо ми, какав би облик имала цела ствар, кад би госгхођа све ово као сведок исказала противу лица које се оптужује за какав злочин, па би оптужени тврдио да је сведок то мора бити само сањао? Да ли би се поверовало оптуженоме? За сада извесно још му нико не би веровао и тако има доста могућности, да и због тога буде невин осуђен, да казну испашта. Али кад се прикупи довољан број сличних и поузданих посматрања, тада ће се носумњати бар у апсолутну тачност сведокових исказа, а сумња је увек почетак за сазнање праве истине. II. Т. X. уда се по други пут за обућарског помоћника Ј. X. и, пошто су седам недеља провели на селу, врате се у варош. Другог дана каза~ јој кћи, да ју је очух пре три недеље насилно »обешчастио.« Т. X. тужи се власти. М. Ц., која има пуних 16 година, саслушана код нолициске власги, каза, да јој се очух и пре овога једном већ био безуспешно приближавао, захтевајући да с њом спава, а пре три недеље напрасно се пробуди око поноћи и осети да очух на њој лежи и да ју је обешчастио. Она викну, а очух побегне у своју постељу. У јутру нађе своју постељу окрвављену, а очух, кога је упитала за то што се догодило, умирио ју је, рекавши јој да је немирно сањала.