Policijski glasnik

БРОЈ 10

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

Противу Ј. X. започне кривична истрага за силовање и он дође у притвор. Ј. X. је са свим частан човек; о њему се не зна нншта рђаво; један сведок црта га као нежна оца. Узет на одговор, он вели: „Од једном чух јецање моје иасторке, која спаваше у истој соби. као кад би што јако сањала. Викнем јој: Маро. шта ти је? а она, једно за другнм, рече неколико пута: Отац !. Устанем из постеље, хтедох нрипал.ити свећу, али, како не беше жижица, приђох у мраку постељи н>еној и поново је питах шта јој је. Она беше будна, седела је у постел>и и плачући рече, као да сам ја на њој лежао; а кад јој казах како нема смисла пгго говори, она рече: мбра да ме је „мора" притискала! Он са свим одриче, да јој је ма кад пре тога говорио како би желео да спава са њом. М. Ц. прича о том истражном судији овако: Око поноћи осетих као да неко лежи на мени, као да ме мора дави или вештица гуши. Уплашена, пробудим се; учини ми се, као да очух уста с постеље моје. Баш у самој постељи није видела свога оца. Она је, вели даље, то довела у везу с раније изјављеном понудом очуха да с њом спава, па је стала плакати; а јасно је видела кад је очух устао из своје постеље, к њој дошао и питао је шта јој је. Она му је, вели, одговорила, да је он код ње лежао; али он рече да је она то сањала. Спавала је у кошуљи и сукњи, а цмала је менструацију и тиме се објашњавају оне крвне мрље. Полни делови нису је болели ни мало. Одмах се није тужила зато, што, после онога што јој очух рече, ни сама није била сигурна да то није био само сан, јер је таких снова чешће имала. Због неке свађе с матером, у којој је свађи очух био против ње, она је овај случај испричала мајци. ЛекарЦ су нашли: 1., Да М. Ц. има потпуно развијене и, са гледишта анатомског, недеФлорисане полне делове, да је девојка; 2., Да на полним деловима нема никаквих објективних знакова каква бешчасног, неморачног акта; 3., Да је вероватно, према казивању девојке да чешће сања мушке, да сва опажања и ове ноћи нису ништа друго била него сан, као што то бива код оба пола у доба зрелости, чему је нарочито ишла на руку пернода, коју је девојка имала. Нстрага је прекинута. Ј. X. пуштен је после десет дана из притвора. Кпт. Ап1. Копаве Блага Ко је живео у тешњим везама с људима у народу и задобио њихово иоверење, могао је вигпе пута чути: тај и тај нашао је благо, само га није могао да дигне. Н при свем неверовању у то, ипак биће нешто истине ; бар не треба заборавити на изреку: има нешто, чим се о том говори ! Може бити да ће случај, који ћемо овде изнети, протумачити и казати нам узрок по неком копању блага. Једног ванредно лепог јесењег дана изађем, с једним старијим господином, негдашњим ОФициром, у поље. Кад смо, око подне, били на крају једне планинске ливаде, седнувши ту да се мало одморимо, угледамо у трави, подаље од нас. негато што особито лепо блисташе. Наравно, ни један од нас не мишљаше да је то сјај какве драгоцености, јер ту једва да је и ступила нога путника који би је могао изгубити. Ипак решисмо се да видимо гата је. Упутим се право к предмету, а друг ми, који оста седећи, управљаше мојим корацима. Кад сам био, како ми се чинило, јога за 25 корака далеко од места на коме је требала да буде ствар, ње од једном неста, и ако сам је све дотле гледао, и ако је земљиште било сасвим равно, те ми је ништа није могло заклонити. Корачим још неколико пута, а мој друг једним гласним: Стој! каза ми, да сам баш крај саме тражене ствари. Узалудно зверао сам око себе, ма да ме друг, од кога сам био за 246 корака далеко, увераваше како у трави још све једнако иешто врло јасно блиста и како је то баш иреда мном. Пођем натраг, све трагом који сам првим ходом по трави оставио, и, на извесном одстојању, спазим онет сјај. Не испуштајући из очију »драго камење«, станем опет корачати к њему. Ресултат опет исти. Тако и по трећи пут. Иосле се махнем тога посла и продужимо пут даље, јер нам је вашало још доста ићи.

Шта је то што се испред нас сијало, ја не знам. Росне капље зацело нису, јер је трава била покошена, откоси дигнути и обућа у ходу нреко стрњике остајала је сасвим суха. Држим да је ту морао бити какав цреп или комад каква мрко глеђосаног крчага какав се често виђа у косача овога краја. Цреп, из близа посматран, могао се сасвим губити у једнакој повргаини земље; а она глеђ или глазура његова, претпостављајући да је за то повољно осветљена, могла је, мислим, на извесном одстојању изнети пред очи ону врло живу игру боја. Но нека би узрок овом сјају био гато му драго, јасно је, да такав ситан и ретко виђан случај може силно да узбуни уо|5разиљу људи празноверних, који хоће да у природи виде владу натприродних сила. И зар је онда чудо, ако се њих двојица — јер четири здрава и добра ока не могу се преварити у оном шго виде у сред бела даиа! — куну свим и свачим на свету, да су видели кад им се отворило закопано благо и да су га могли узети само да су знали шта у тај мах ваља казати. И тако се може учиниги, од једног земљаног црепа или какве стакласте цепке сјајни дијаманат , који Фантазија јога увећава од сто руку! Кпт. АШ. Уклан>ање крвних мрља. Од свих крвних трагова, с којима има посла истражна власт, понајважнији су они, код којих је покугаавано да их нестане, јер баш то. шго је хтео неко уклонити их, казује њихову велику важност. Зато је често довољно, ако се могадне само доказати да су такви крвни трагови уклањани. Тога ради иследници ваља да знају, да се крвне мрље из одела и рубл^а обично и сасвим добро чисте оксалном киселином (К1ееза1г), а из патоса разблаженом сумпорном киселином. У овом последњем случају, патос се после обично пере раствором соде. Ако ее мисли, дакле, да су крвни трагови уклањани, нека се тражи на предмету оксална киселина односно сумпорнакиселина и сода. Ако ресултат покаже да их на том предмету има, онда то значи готово толико, колико и да је сама крв доказана. Очевидци. Једне светске политичке новине донеле су ту скоро један чланчић, који свакојако има да буде само једна шала, да нас насмеје, али којим се сличне прилике, које се заиста и дешавају, тако лепо и верно приказују, да га вреди прибележити за поуку криминалистима. Догађа се: на једној италијанској железничкој станици. Једна нервозна госпођа, с мужем и синчићем својим, праћена једним носачем, који води бригу о путничким стварима ове породице. Муж погрчи да купи путничке карте. Жена неће да остане сама и трчи за љим. Заморавана све више, виче: »Јоване, Јоване, стани мало!" У том од једном сети се пртљага и, окренувши се, виде да јој нестаде носача. а и синчића јој не беше. Продужи викати: »Јоване, Јоване, нага иртљаг, наше дете!" Међу тим и Јована изгуби из очију. Дакћући, она се свали на једну клупу, једину у свој станипи, и обли се сузама. Први, учтив посматрач: »Молим, Госпођо , шта Вам се догодило? Она (ван себе): »Мој муж, мој муж!" — Други учтив посматрач: „Шта се догодило сиротој госпођи?® Први учтив посмаграч: »Мислим грчеве има! — Трећи учтив посматрач: в Могу ли чиме служити?® —Други учтив посматрач: „Сирота жена изгубила је мужа, па хоће да умре од туге" — Четврти учтив посматрач: »Кажете изгубила мужа?! Да није утекао од ње, оставио је? <( — Трећи учтив посматрач: »Изгледа тако!" — Четврти учтив посматрач: »Ах, јамачно с каквом балеткињом? Жалосно! (< — Станични чиновник (журно долази): »Но, шта је .ту било? Шта хоће ови људи? <( (Вади бележник и бележи шта, сведоци кажу). Пигае: Једна госпођа дође последњим возом са својим супругом , одмах начини познанство с неком балеткињом и хтеде отићи са њом. Госпођа нада вику, а балеткиња извуче револвер из џепа и испали један метак испред госнође. Срећом метак је промашио, али атентаторка побеже с мужем госпође. Госпођу снопадну грчеви." — Чииовник: »Је ли све тако било? к (једногласно): »Тако. Очима својим гледали смо! <( — Муж (долазећи с картама железничким у рукама): »Брже , брже хајде, Марице, да не задоцнимо, к њима, Мирко је с носачем већ ушао у воз!... (< Кггт. Ап1. —■» . ♦♦ -«■»—