Policijski glasnik

БРОЈ 41

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

320

Ах, ви, ви! Ах, ви, ви! Та није она ни из ообе излазила, и како дође од тебе, подлаца, тако седе овде одмах поред мене; то су сви видели. Ето ту поред Родјона Романовића седе!... Претресите је! Кад није никуда излазила, онда мора и новац да је код ње! Тражи, де, тражи, де, тражи! Само, ако не нађеш, то, голубићу, опрости, одговараћеш! Ићи ћу господару, господару ћу ићи, самоме цару, милостивом, пашћу му пред ноге. одмах, ама одмах! Ја сам сирота! Мене ће да пусте! Ти мислиш да пеће? Лажеш, доћи ћу ја до њега! Доћи ћу-у! Ти си ваљда на то рачунао што је она мирна и блага? Али, брацо, за то сам ја пак смеона! Хоћеш се ти сурвати! Та тражи, тражи, де ! Тражи, тражи, дела тражи ! Катарина Ивановна у безумљу чупа Лужина, вукући га Соњи. — Ја сам спреман, и одговарам... Али стишајте се, госпођо, стишајте се. Ја и сувише видим да сте ви смели!... Па... па... па како ће се то? мрмља Лужин, то треба пред полицијом... премда, уосталом, и сад има сведока доста... Ја сам готов, али свакако, мушкињу је тешко... пол... Кад би ми помогла Амалија Ивановна... премда, уосталом, то се тако не ради... Како ће се то? Кога хоћете! Ко хоће, тај и нека тражи! виче Катарина Ивановна. — Соња, изврни своје џепове, покажи им! Ево, ево, на! Види, изврнут, ево, праван, овде је била марама, џеп је празан, видиш ли! Ево и другог џепа, ево, ево, види! Видиш, видиш! Катарина Ивановна не да је изврнула него и оба џепа, извукла и преврнула. Али из другог, десног, џепа наједном испадне хартица, опише у ваздуху параболу, и падне испред ногу Лулшнових. То су сви видели; многи узвикнуше. Петар Петровић се сагне, дохвати хартију са два прста, дигнеје даје сви виде, и развије... То беше стотинарка, савијена у осморе. Петар Петровић поведе руком наоколо, показујући новчаницу свима — Крадљивица! Напоље из квартир! Полис, полис! завиче Амалија Ивановна, — њих треба у Сибир протерати! Напоље! Са свих страна осуше узвици. Раскол>њиков ћуташе не спуштајући ока са Соње, изретка, али брзо скрећући поглед и иа Лужина. Соња стојаше на једном истом месту, као без памети, она шта више не беше ни задивљена. Одједном црвенило јој се осу по лицу ; она узвикне и покрије лице рукама. — Не, нисам ја то учинила ! Ја нисам узела ! Ја не знам ! завиче она с јауком који срце раздире, па припадне Катарини Ивановној. Она је прихвати и крепко је притисне себи, као да жели грудима својим да је од свих заштити. — Соња! Соња! Ја не верујем! викаше Катарина (норед све очевидности), потресајући је у својим рукама као дете, љубећи је безбројно пута, хватајући њене руке, па се упија, љубећи их. — Зар ти да узмеш! И какви су то глупи људи! 0, Господе! Глупи сте ви, глупи, викаше она свима, — та ви још и не знате, та не знате, какво је то срце, каква је то девојка; Она да узме, она! Та она ће своје последње одело да прода, боса ће ићи, па ће вама дати, ако вам затреба, ето каква је она! Она је и тај жути билет узела с тога, што су моја деца гинула од глади, продала је себе за нас!... Јао, покојниче, покојниче ! Јао, покојниче, покојниче! Видиш ли ! Видиш ли! Ово је твоја даћа! Господе! Сачувајте је, браните је, што стојите сви! Родјоне Романовићу, а што се ви не заузмете? Зар и ви верујете, Ни за њезин мали прст не вредите сви ви, сви, сви, сви ! Господе! Та, заштити нас ! (Иаставиће се).

ТРАЖИ 0 Е Душан Катић, из Београда, редов II. коњич. пука »Цара Душана" 13. ов. м. по нодне око 3 часа, када је ескадрон био на пројахивању, узео је аманетник са упутницама које су биле потписате, — без ичијег наређења; на пошту отишао и аманете примио, који износе суму од 80 до 90 динара, па се више није вратио у команду. Он је висок, плав, мале главе, малих

наусница и смеђих, црних очију, иде мало погурено. Од одела има: копоран чохани, чакшире црвене — чохане, шајкачу, чизме преправљене и сабљу новог прописа. Без шињела је. Командант истог пука актом Бр. 3745. расписује за његов проналазак. УБр. 24942. Асан, син Цале Салимовића — циганина — из Дубнице ср. пчињског, отишао је негде са Фамилијом и то: Цала, отац, стар 53 год.; Нариша, мати, 65 год.; Мамут, брат 23 године; ШериФ, брат, 18 год.; Ћима, сестра, 25 год.; и Зефина сестра од 16 год. Асан је записан у пописној књизи људства села Дубнице и исти се има уврстити ове године у списак регрутски. Начел. окр. врањског актом Бр. 13681 моли полиц. власти да Асана пронађу и с њим надлежно поступе. (УБр. 24707.) Атанасије Д. Стаменковић, пољски чувар из Загужана ср. лесковачког, отумарао је 19 пр. мес. негде од своје куће, оставив своју породицу без потпоре. Њему је 35 год., висок, у лицу црномањаст, обрва, косе и бркова црних, уста умерена, носа повећег, брија се; кад говори тресе главом и левом руком, ногу патравих и кад иде рамље; посве је шашав. Од одела однео је на себи: чакшире, кратко гуњче и јелен све од обичиог сукна, на ногама просте опанке и модре чарапе, а на глави шајкачу од старе, плаве чохе. Начелство окр. врањског актом Бр. 13779 моли све полиц. власти, да Атанасија потраже и са нађеним надлелшо поступа (УБр. 24708.) Коста Томић, обућар из Пирота, отумарао је негде. Њега тражи пиротски првостепени суд актом Бр. 71У8. да му саопшти пресуду своју од 12 септ. 1897 год. Бр. 8127, којом је осуђен на Два месеца затвора и плаћање трошкова за дело лаке повреде. (УБр. 24912.)

П 0 Т Е Р А Дазар Антанић и Марија удова поч. Радосава Божића обоје из Љутица ср. п.тамнавског 15 прош. мца. отумарали су негде у намери да блудно живе. Они су покрали кућу и однели собом до 2000 дин. Лазар је оставио жену и петоро нејаке деце, а поред тога и имање. Лазар и Марија имају при себи пасош. Начелство окр. подринског под Бр. 318 и 319 од 15 септембра тек. 1900 год. издат им за Ниш. Лазару је до 40 год. висок, плав, са свим ћосав, на себи има од одела: гуњ, чакшире, опанке. Марија има до 35 год, висока, у оделу сељачком, као што се носи у Посаво-Тамнави. Начелство окр. подринског актом Бр. 16353 моли све полиц. власти да Лазара и Марију пронађу и њену га стражарно спроведу. УБр. 24920. Ћерим ТаФић, циганин из Бојника, среза јабланичког, код суда општине бојничке, био је окривљен за крађу наковња Зети Сејдићу, ковачу онд. па кад га је суд општ. бојничке, 6 августа т. г. спровео са свима актима истраге власти ср. јабланичког, он је на путу између Бојника и Лебана испред служитеља општинског Смиљка Марковића побегао незнано где, отевши од служитеља пушку, са којом га је спроводио. Ћериму је 40 година, средњег је раста, лица округлог — црног, косе црне, обрва црних, очију жућкастих, носа правилног, бркова црних, уста правилних; браду брија. Од одела имао је на себи: памуклију, црне чакшире арнаут. кроја, препасан широким појасом, на глави црвени Фес и на ногама опанке. Начелство окр. врањског актом Бр. 13452, моли све полиц. власти да Ћерима у кругу своме потраже и нађеног њему стражарно упуте. УБр. 24706. Адександар Кочић—Сицина, турски војни бегунац, који се 30 пр. м. пријавио власти среза копаоничког, при сироводу у Ваљево побегао је испред спроводника. Тиме је доказао да је неисправан,зато начелник среза посавског актом Бр. 11684 моли све полиц. власти да овога бегуЦца потраже и њему га спроведу (УБр. 25059). — , ИЗЈАВЕ, П0РУКЕ и 0ДГ0В0РИ УРЕДНИШТВА Пису нам стигде на време сдике за овај број, с тога и дајемо га без слика. У идућим бројевима накнадићемо.

ШТАМПА КРАЉ. СРП. ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА

ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Н. ДИМИТРИЈЕВИЋ - ТЕЛЕФОН БР. 296.