Policijski glasnik

ВРОЈ 40

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛА.СНИК

о правој вредности човечијег живота, због чега и иред несумњиво извесном смрћу стоје без икаквог страха. Ово објашњава и понеки невероватан иокрет привидне храбрости или мирног иосмаграња од стране детета у случајевима, у којима одрасли од ужаса и страха баш ништа не види. После чега се то, са слегањем рамена најчешКе нриписује извесним својствима детета, од кога се »толикој храбрости није могао надати." Међутим то и није била храброст. Што се пак тиче разлике између мушкарца и девојчице ту можемо заједно са великим иосматраоцем Лебиш-ем рећи, да девојчица више памти личности а дечко ствари. Исти аутор вели даље: ћутљива, више садашњем наклоњена девојчица показује јачу паклоност поуци, него тврдоглави, пун Фантазија дечак, који уопшге теже схвата, тражећи увек разлоге и тежећи даљем продирању к знању. Девојчица је, у опште узев, више радознала; дечак на против жељан науке, одбацајући мрзовољно од себе, све што му не испада за руком, према чему не осећа љубави или талента. Девојчица оно што не разуме прима на веру; дечак међутим без неке врсте доказа, без једнога како или зашто неће се лако умирити. Дечак живи више у свету појмова, док девојчица о једној врсти иредмета, не размишља као о врсти, већ као о појединој ствари." 2. Деца као сведоци Ја сам већ у једноме своме делу*) био послушао да преставим вредност исказа деце као сведока. Рекао сам тада, да су деца у извесном погледу најбољи сведоци, јер на њих, као код одраслих, не утичу ни страсти ни нарочити интереси; затим да ми радије узимамо, да су деца мало него много разумела и да врло често многе догађаје, које у почетку нису разумезла, већ једино инстиктивно осећајући да у њима нешто није у реду, доцније, кад им се хоризонат прошири, ако су их само запамтила, потпуно разуму. Извео сам даље, да је дечак, изашав из доба ирвога детињства, само ако је правилно развијен, у опште најпоузданији сведок и иосматралац, јер он, пратећи са интересом, шта се око њега догађа, непристрасно комбинира и верно исказује. Међу тим девојчица у томе добу, не само да је као сведок непоуздана, него кад када чак и опасна. Ово је нарочито онда случај, ако је она, »обузета неком врсгом светскога бола, са досадом приспела, на степенице обдарености, полета, романтике и сањања." Ово се појављује врло рано, раније него што се то обично узима; и акоје девојче тада и своју сопствену личност уплело у круг замишљених догађаја, онда нисмо сигурни ни у највећих претеривања, »од незнатног лоповлука тада се замишља крађа, од простог незадовољства насртај; од глупе шале занимљива отмица, а од несташног покушаја прави заплет. О таквим заблудама знамо ми сви причати па инак се дајемо у истим случајевима свакога тренутка преварити. Овде и у другим случајевима, једино средство да би се уверили у томе је, да се што је могуће јасније поставимо у хоризоиат дечков. 0 њему се у опште зна врло мало, и због тога су баш ти напори и хвале достојни, наиме нарочито они, које предузимају учитељи основних школа, и којима је задатак да овај јасио освегле. Ми сви знамо па пр. да морамо правити разлику између варошке и сеоске деце и иебисмо се ни мало зачудили, кад би чули, да једио сељаче није никад видело гасно осветљење, лађу и тако што. Међу тим врло нам чудно изгледа, кад дознамо, да баш варошка деца ии најобичпије ствари нити знају нити су видела. Амерички лекар Станлеј Хал, предузео је био у Бостону над шесто-годишњим дечацима истраживања, да би дознао да ли они заиста и познају име ствари, чија имена узгред сваки час помињу. И шта је дознао? 14°/ 0 међу децом никада нусу видела звезду, 45°/ 0 никада нису били у иољу; да се млеко добија од краве беше пепознато 20°/ о , а 50°/ о не знађаше ни да се гориво добија од дрва. 13—1 5°/ 0 не могаху никако разликовати боје зелено, плаво и жуто а 4°/ 0 никада нису видела свињу. (Наставиће ое).

*) Види „Подиц. Гласннк" од 1 900. г. Бр. 47. стр. 361.

НЕСРЕЋНИ СЛУЧАЈИ - АКСИДАНИ-ЛИЦА Једна од главних дужности сваке добро уређене полиције јесте и та, да предузме све нужне мере, које Оу по тг >ебшгаж, се предупредп какав несрећан случај, или ако да отклони несрећу и опасност по друге, какогеница, затим постали жртве тога догађаја. г че. наНо ако се и поред свих предохрана деси какав несретни случај — аксидан — каквоме лицу, полициска је власт дужиа, да прибере и прикупи све податке, који су потребни ради објашњења самога догађаја, а који ће у исто време послужити и као материјал за саму кривичну исграгу, ако наравно у опште има места, да се води кривична истрага или да се тражи учинилац догађаја, који би имао кривично одговарати. 11о кад кад, у оваким случајевима, кривац избегне заслужену казну или се чак није могао ни пронаћи само зато, што ови податци и трагови нису били прикупљени или што се није означило све оно, што се на месту догађаја нашло, видило и чуло. гКелећи да наше полицијске органе упознамо како треба да раде у таквим случајевима, као и шта треба да ставе у сам опис догађаја и лица, — изложићемо овде у главноме општа начела и идеје, остављајући, да сваки нојединце у конкретном случају то детаљније разради и опише. Чим који полициски оргап буде извештен о каквом несрећном догађају или случају — аксидану — некога лица на пр. да се пеко удавио, обесио, угушио, повредио, ранио, да је прегажен колима, трамвајем или жељезницом, да је пао са какве зграде, да је убијен и т. д. треба одмах са лекаром да оде на само место догађаја или тамо, где се повређена особа буде налазила, па о нађеном стању да састави аротокол увиђаја. У протокол увиђаја треба означити : 1. Место и време — дан и час —- када се догађај десио. 2. Изложити сва обавештења добивена о самоме догађају као и начину, како се извршио. 3. Означити пол повређеног лица, његов опис, име и презиме, занимање и године старости, т. ј. ако је могуће да се о свему томе сазна. 4. Изјаву лекара о стању повређенога: прави, истинити и стварни узрок и повод овом стању или претпоставке о истоме; како и шта треба са повређеним радити, као и колико ће требати времена за лечење до потпуног оздрављења. 5. Забележити све изказе сведока — очевидаца самога догађаја, као и сваког другог лица, које је участвовало у самоме догађају. 6. Све трагове нађене на месту догађаја, као и предмете, којим је дело извршено, и у опште све ствари, које би могле послужити за проналазак учиниоца. Све ово треба тачно описати и чувати као материјал за истрагу, који доцније може дати какав основ подозрења или доказ, да је извесно лице извршилац тога дела. 7. Ако се може да сазна, онда означити и учиониоца дела или проузроковача догађаја. Када се пак тиче каквога леша нађеног у реци, на путу, у шуми, пољу или у опште ма где, онда у увиђају треба означити још и ово: 1. Име и презиме, занимање и место становања лица, која су извадила леш из реке, или која су га нашла па путу, у шуми, пољу и т. д. 2. Месго, време и час, када су и где леш ухватили или нашли. 3. Онисати одело, у коме је леш обучен; побележити све исправе, писма и у опште хартије било новчане вредности или не, које су при њој нађене. 4. Узети опис леша, и 5. И.ме и презиме, занимање и место становања лица, којима је леш предат, ако је од истих познат и она су га тражила ради саране. Ако је леш какве особе, коју нико од присутних не би могао познати, онда и то треба означити, па ако је могуће, леш тада треба и сликати, и слику приложити увиђају, како би доцније интересована лица у слици могла познати особу, која је на овај начин нађена. Оваку једну слику треба послати и уредништву »Полицијског Гласника" са описом свега напред изложенога, како би и »Полицијски Гласник® припомогао, да се пронађе особа у нађеноме лешу.