Policijski glasnik

БРОЈ 5

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 35

ПРОСЈ АШТВО СА И^РОЧИТИМ ОБЗИРОМ ИА РУС^Е ПРИЛИЦЕ (СвРШЕТАк) Али има и економских узрока који дубље леже и који су због тога постојанији. Г)'Међу сељацима сиротиња често настаје отуда што Фамилије, браћа не могу заједно да живе те очевину раскомадају. 2). Пошто је стамовништво јужних губернија последњих година необично брзо порасло то се јако осећа оскудица у земљи и закуп је иостао тако скуп да сељаци напуштају земљорад. 3) Рад у Фабрикама, који сељака привлачи, упропашћује га физички и морално. С тога кад он своје место изгуби он мора у прошњу. У таквим пропалим људима на жалост су врло богата предграђа великих Фабричких центара губерније Владимира као 1Дуја, Иваново-Вознесенск, Миколское. 4) Иагон да се напусти завичај да се на далеком истоку погражи срећа, веома је јак код руског сељака. Сваке године одлазе хиљадама људи у Сибирију, централну Азију и Кавказ, али се многи преваре у својим надама. Многи који су ра женом и децом отишли на далеки пут враћају се као просјаци. Таквих просјака има врло много у многим јужним губернијама, на црном мору, у Астрахану Ставропољу и т. д. 'Гранскавказија (Елизабетпон и Ериванј била је неко време поплављена од Јермена, који су из Турске морали бегати. Све те невоље тешко је савладати јер су оне у вези са целом културом земље и њихов уплив због тога мора увек опазити. Али и привремени упливи и невоље опаснији су него што се на први поглед може видети. Опасност је у навици и искуству. После великог пожара који је цело село претворио у пепео, сељак тешкога срца прихвата се прошње. Прво прошење муца он дркћућим гласом, али у брзо за тим навикава се он на тај занат и кад је увидео како је то корисно, тада ће он просити и кад је прешла нужда. Навика на то одвратно занимање не може се довољно нагласити, јер се тиме даје разјаснити да деца која су натерана на прошење милостиње, полако расту до проФесионалних просјака. После економских Фактора морамо поменути и етнографске или простије казано народнпсти, међу којима је просјачење јаче развијено него код других. На првом месту треба номенути Цигане, који су, по речима једног руског писца »сви скроз протуве и просјаци. <( Њихове жене и деца куие милостињу по улицама док људи на вашарима нродају болесне и украдене коље. У великим градовима често се виђају Цигани, нарочито у Кијеву, али поље њихове радње јесу окру кни градови и села. Значајно је да ти синови Индије свуд, где год се виде, увек окрећу леђа сваком продуктивном раду. Тако у округу Геокшајск (губернија Баку) има два села, Циркурт и Туркмен, насељена од самих Цигана. И ако су становници тих села Мухамеданци и одрасли у сасвим другим приликама него њихова браћа у Весарабији и у централној Русији, они ипак имају ону исту одвратну карактерну особину т. ј. безграничну леност. Отуд није чудо што у оба села живе само просјаци и коњокрадице. Од других народности само Сирјани (губернија Пери) и Корели (губернпја Твер) дају нешто већи контингенат за војску протува. Сад можемо прећи на обичаје и навике руског народа који су важни за нашу тему. Нарочито нас интересују погледи сељака, грађана и трговаца на дужности делења милостиње. Ночињемо са милостињом у тамници. Сваког великог празника износе се пред врата тамница корпе са најразличнијим јестивом. Повереник хапсеника прима дарове да их раздели међу своје другове. Тај је обичај врло стар и многи га и сад строго држе. Ранијих годипа просили су ухапшени на улици кад су их под пратњом спроводили. Тај рђав обичај је још 1761 г. законом забрањен али се јоШ дуго одржао до друге половине нашег столећа. Сажаљење према хапсеницима имало је свој нарочити разлог. У 17 и 18 столећу морали су хапсеници своје издржање сами заједнички да испросе. Према томе су увек више њих изашиљани, при чему су ти несретници још носили на себи кошуљу коју су навукли после мучења или бичевања. У таким приликама појмљиво је да је народ у кажњеноме гледао само Р1есретника, коме се мора помоћи. Те су слике 1;етр1 раззаИ, али народ их још није заборавио.

Много је шкодљивији други обичај, делење милостиње одређених дана у недељи (средом, пегком а нарочито суботом.) Сваки просјак који тих дана дође у кућу, добије један мали бакарни новац. То исто бива кад је каква свадба или ногреб или кад се на дан смрти каквог сродника даје парастос. Тај рђав обичај посгоји у многим провинцијама а нарочито га староверци јако држе. (Дељење милостиње извесних дана у недељи постоји и у другим земљама, на пр. у Велгији у Мегсмег СоттепШге 1е§181а1пГ <1е 1а 1о1 с1и 27 ^Јоуетђге 1891. 8иг 1а гергез81уи с1и Уа^Љопс^а^е е! с1е 1а тепсИсИе. стр. 27). Колике су суме које се на тај непродуктиван начин бацају, може се видети из ових дата. Богати трговац Губкин, који је осамдесетих година умро у Москвп, одредио је у свом тестаменту да се просјацима тога града раздели 50000 рубаља. У граду Сисрану на Волги умро је пре неколико година староверац ЈеромозеФ који је тестаментом завештао да се 10000 рубаља разделе као милостиња. Други један староверац, Сиромјатников, разделио је, по смрти своје жене, за првих 40 дана, 10000 рубаља просјацима који су долазили у његову кућу; осим тога иросуте су многе вреће жита, да се птице нахране. Да се јасно виде штете које тим начином постају довољно је погледати на град Боровск. (губернија Калуга, на југо-запад од Москве). Највећи део становника јесу староверци, који радо деле милостињу, те је услед тога варош поплављена од просјака, док се у околини на то зло не туже много. Али, не гледајући на тај усамљен Факат, у разним провинцијама царства гласно се тражи сузбијање тог рђавог обичаја. Данима, кад бива онште дељење милостиње, удваја се саобраћај у крчмама и ракиџиницама. Све су собе препуне адраповаца који на самим вратима дућана опорим, пијаним гласом у име Христа моле за милостињу и ружним речима грде мимопролазнике. Такви призори одигравају се у разним деловима града тако да полиција само великом муком може зауздавати пијане протуве. Обичај дељења милостиње има корен у погледима руског народа на тражење милостиње у име Христово. Просјаштво је наслеђе од средњег века; народ се је столећима навикао на просјаке а религија заповеда чинити добро не питајући да ли онај који моли заслужује помоћ или не. То уверење народа најлепше је нашло израза у бној легенди како је Исус у просјачком оделу ишао но земљи и своје верне стављао на пробу молећи их за милостињу. Те су легенде познате код свих словенских народа. Чувени етнограФ АфанасјеФ скупио је читав низ варијаната те легенде. (Слична скаска позната је и јеврејском народу. Место Исуоа ту је пророк Илија. При једној свадби сви су просјаци били отерани али пошто је и пророк био међу њима то он нрокуне и домаћина и његову Фамилију. Услед тога помру сви исте ноћи па и младенци). У таквим легендама мора се извесно тражити постанак просјачких редова. Францискани и Капуцини пролазе кроз земљу и снаже у народу уверење да је свака милостиња богоугодио дело. Видимо дакле да се је обазривост према иросјацима развила под упливом цркве, на жалост лепа мисао да се сиромасима мора помагати, узима по некад куриозне Форме. У губернији ПетрокоФ сељаци су уверени да је сиротиња казна божија; отуд кад неко из невоље упрти просјачку торбу, то он занимање не сме напустити и ако су му се прилике поправиле. Исти религиозни погледи разјашњују и огроман број просјака који се скупљају на црквеним саборама (као Воронет, Кијево, Москва, Почаев и т. д.). Међу посегиоцима има сиротих и богатих; први живе на рачун других који су због празника још побожнији и деле богате милостиње. Опажено је и то да број просјака у једном извесном крају јако расте ако се оснива

2 ) Уотав о наказашах. Тај је закон израђен 1 86 4 г. нарочито за примините.ше судије. Пошто су они бирани од поседника земље, који су само изузетно добијали правно образовање то се за њих морао написати нарочити казненп законик који обухвата само иступе и један мади део иреступа, нарочито неквалификоване крађе, сдучајеве преваре и неверности, код Фискалних иреступа, царинских и акцизних деликата итд. обавезни су за примините.ше судије да употребљују ве.шки кодекс (удоженте). 3 ) За она дица која се, по губитеу сталешких права, депортирају у Русију. иостоји трећи кодекс. Уставт, о сидних.